Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

241

У 4. Хроно.кмики говорећи на првом месту је: Раи1 Јоз. За^аНКз (хезсћгсМе пез зегИзскеп ИскгГјИЋитз (аиЈ с^еззеп ћапЛзсћгКШсћет Хасћ1а88е ћегаи8§е§ећеп топ ЈозеЈ Лгебек), Рга§, 1865. ШаФарикова књига, и ако није права историја књижевности, но випхе биогра #ско -биб .1Иографски преглед иисмености , садржи драгоцен материјал о нашим старијим писцима и књигама. ШаФарик је ту дао 282 кратке биограФије српских писаца од 1730 до 1830 године, као и преглед по врстама и родовима свију српских књига које су до 1830 године биле изишде. То је управо прво сређивање материјала. Праве поделе нема: писци су просто поређани азбучним редом: I бргасћкипДе; II КеЛекипа^е: Рое81е ипс1 Ргоза; III ОезсМсћ^е ип(1 Сгео§гарМе; IV РћПозорМе; У Ра<1а§о§1к; VI МаШетаИк; VII ХаШг- ипс! ОетегћкшМе; VIII МесИст; IX Јиг18ргис1еп2 шк1 Ро1Шк; X Тћео1о§1е. 5. Историја цмске књижевности од Стојана НоваковиЛа, Београд; прво издање 1867, друго издање, Београд 1871 године. — То је једна од најранијих, али још увек од најбољих наших историја књижевности. За оно доба тешко је замислити да се могла боља и потнунија књига написати. Г. Новаковић као и Г. Јагић, са правом говори о целокупној нагаој народној књижевности, и српској и хрватској. Нову срнску књижевност („Трећи раздео: „Новија књижевност" и „Књижевност Срба Источне Цркве") дели овако (у „другом, сасвимЈпрерађеном издању"): I 1723—1814. (Први покрети. Приправа и буђење. Доситије, његови, следбеници и противници, гаколски и црквени пр.авац), Почетак тога нериода обележава се почетком рускога утицаја, а завргаетак је прве књиге Вука Караџића Жала иростонародна србска иеснарица (Беч, 1814.). Ту се говори о руским учитељима Максиму Суворову и Емануилт Козачинском, Гаврилу СтеФановићу-Венцловићу, ХристиФору ЖеФаровићу, Захарији ОрФелину, Јовану Рајићу, Вићентију Ракићу, школ.ским нисцима (СтеФану Вујановском, Авраму Мразовићу и Теодору Јанковићу Миријевском), Доситеју Обрадовићу. Јовану Мушкатировићу, Алексију Везилићу, Григорију Трл.ајићу и Емануилу Јанковићу. II 1814—1848. (Народни језик задобије своја ирава у књижевности. Вук СтеФ. Караџић. Развијање српске књижевности на самосталнијем темељу и ширење њено у сав народ). Почетак овога периода обележен је појавом нрве књиге Вука Караџића, а завршен 1848, када се од прилике узима да је (1847) добивена победа народнога језика, појавом Караџићева превода Новог Завјета, Даничићева Рата за сриски језик и иравоиис, Радичевићевих Песама и Његошева Горског Вијенца. Ту је реч у првом реду о Вуку Караџићу, а затим Јовану Хаџићт, Лукијану Мушицком, Сими Милутиновићу Сара.јлији. Миловану Видаковићу, Вогобоју Атанацковићу, Јовану С. Поповићу, Ђорђу Малетићу, Матеји Бану, Јовану Суботићу.