Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРА

281

мања од плате, коју има док је у служби, и он ту разлику ретко може изравнати каквом приватном зарадом као пенсионар; плата у активитету даје му могућности и да пристојно живи са својом нородицом и да своју породицу потпуно обезбеђује; њему се дакле мили, да буде активан службеник, догод је здрав, па се труди, да се својим радом препоручи претпостав.Ђенима, не би ли га задржали у сдужби и кад је стекао право напенсију; због тога пруском проФесору није нимадо тешко, да. десет година дуже од српског проФесора сдужи, док стекне право на највећу пенсију, коју опет не тражи, само ако има Физичке могућности, да и даље сдужи. 6., У Аустрији и Немачкој ретко ко .ји проФесор има и може да држи приватне часове у другим шкодома, јер је обично много заузет посдом у својој школи. У Србији више од половине проФесора раде у приватним и у другим државним школама за често врло мали хонорар, а радили би мадо те не сви проФесори, кад би имали где. Српски ироФесори заморени иду из једне шкоде у другу, па често и у трећу једног истог дана за љубав хонорара, који им је преко потребан, да покрију своје најобичније потребе. Такав српски проФесор поред најбоље воље не може да врши потпуно исправно свој наставнички посао на два и три места, а неминовно мора пре времена изнемоћи и ностати неспособан за рад. 7., Врло се често дешава у Србији, да проФесори радо напусте свој положај и замењују га другим, дукративнијим. У томе им иде на руку то, што Је код нас и данас скоро по свима гранама државне управе прилична оскудица у спремним људима за нова државна звања, која се морају кад и кад на брзу руку отварати, ако хоћемо да ма и спорије сусгижемо културно далеко напредније друге државе. За та звања већином су најподеспији проФесори, и ако их због тога други држављани мрко погледају. Грех би био иретпоставити, да проФесори не воле свој посао и да га зато напуштају, а исто би тако био грех мисдити, да примају дукративнији подожај у другој струци из чистог среброљубља. Правично је узети оно, што и јесте прави узрок овој појавн: на то гони проФесоре мала проФесорска илата, која не може да им покрије све преке потребе. ^ * Да завршимо. Из досадашњег ће разлагања бити свакоме јасно, да су нлате проФесора средњих школа у Србији мале. Сваки младић, који се у највишим школама спрема за који било позив у држави, бира себи струку, у којој мисли да ће најподесније зарађивати себи хлеб; чим стече убеђење, да нашим проФесорима нлата не етиже ни за скроман живот, природно је, да се неће посветити проФесорском позиву и онда