Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

287

наше основне школе не само да немају довољно наставних средстава, него се пре може рећи, да их просто немају". То што је Путниковић рекао пре неких 14 година и данас се може, готово без икаква претеривања, у свему акцептирати. Тражећи узроке овако крупноме појаву (јер за нас је заиста крупан појав: настава без наставнпх средсгава!), Путниковић надази да је кривида: 1. до шкодских општина. јер неће да набављају шкодама потребна средства; 2. до наддежних већих власти. које не настојавају да општине врше своју дужност; 3. до највише школске вдасти, што се не стара, да се наставна средства израђују, да их има за продају и куповину; 4. до самих учитеља, јер некоја средства могу и они сами спремити и набавити без ичије помоћи а она која у школи затеку довољно не чувају. Доиста сваки који из ближе нознаје данашње бедно стање наших основних школа у погледу њихова снабдевања и издржавања. мора се потпуно сложити са Путниковићем у првим трима тачкама. Поменути Фактори збиља носе највише одговорности не само што се прилике основних школа у снабдевању наставним средствима нису промениле, него што се, како изгледа, неће још за дуго време на боље променити. Међутим кад се дубље загледа у саму ствар, видећи се, да се кривица самих учитеља може свести на најмању меру, јер има довољно узрока због којих учитељи не спремају сами наставна средства бар из области нриродних наука, и ако је за њихове школе много лакше спремити материјад него за гимназије, јер је потребан у много мањој количини. Ти су узроци, но нашем мишљењу ови: 1. што наши учитељи и учитељице нису изнели из учитељских школа како треба и колико треба знања из природних наука, ношто се у њима нриродне науке обрађиваде до скора (у некима, на жадост, још и сад) без икаквих очигдедних средстава а то зато, што у њима није бидо јестаственичких збирака ни у колико; 2. што, у недостатку збирака. нису учениди и ученице учитељских школа вођени у нрироду да би је, проучавајући је, заволеди и у њој црпли градиво за предавање у школи и потом уживади у прибирању природних објеката, потребних за збирке. Данас нико не спори теоријску педагошку спрему наших наставника основних школа као ни то, да су они свесни да без очигледних средстава — збирака — нема наставе нриродних наука. Па кад они и данас обрађују те науке без средстава значи, да су сметње сувише знатне. Заиста немарност наших онштинских и државнпх власти може да омете сваки рад и да ослаби и најјачу вољу, али чиме ће се прбтуманити нпр. Факт да ни у шкоди којој се школски одбор у свему одазива (сдучај доиста врло редак, али постоји по где-где) нема опет ни трага од какве збирке? Свакако само тиме, што учитељ ни.је ни видео честите збирке, што ни њему није очигдедно предавано, што особине каквог минерала, земље, стене није запазио на самом предмету у околини или збирди,