Prosvetni glasnik

21*

шкодско кретање 309 : : ' културне земље. За излагање и очување једног знатног државног и народног пметка нома нотребне погодне зграде. Данашње су зграде штетнс но објекто ј њима. Пајзад, годишња државна номоћ Музеју не стиже ни за најпрече потребе, те с тога не може бити ни систематског попуњаван.а његовпх збирака, нити правилног развитка Музеја. Под таквим приликама и околностима, Народни Музеј не може одговоритн својим разноврсним зададима нн према држави, ни према народу, нити према науцп у опште, чпји је преставник у Србијн. Музсј се налази у врло неповољпим прпликама, које треба што нре ноправљати. Управа Музеја стално п у свакој прнлиди истицала је ове неприлике, али се уверила, да све то ништа, не помаже н да и Нар. Музеј мора, можда још дуго, делити злу судбину заједно са осталиа нашпм културним и просветнпм установама. Свима тим установама и свима нама остаје још једина утеха у томе, што се смомо згадати, да су и меродавни вактори увидели, да се овако даље не може триети и да се свему томе мора трајжитн лека. У том циљу написанп су овп редови. Д-р Милоје М. Васић * Годишња извештај о раду Српског Гвографоког Друштва". На првој седници Управног одбора Управа се конституисала иза•бравши себп за председника др. Јована Цвијића, за подиредсенника Стевана Бошковића, потпуковника за благајника Гисту Николића, а за секретара др. Павла Вујевића. Први задатак Управе је био да одабере поверенике друштвене зи унутрашњост и за иностранство. У том циљу се друштво обратпло на преко 100 лица, али се повереници нису ни приближно онолико заузели за друштво колико се Управа надала. Са захвалношћу сиомиње Управа агилносг друштвеног председника, који је прибавио неколико чланова добротвора, -затим друштвених чланова г.г. Пере Андрића проФесора из Крагујевца, Стевана Симића суплента гимназијс у Скопљу, Гадослава М. Грујића, свештеника и про$есора у Беловару, Емила Цветића, провесора из Јагодине, др. Тихомира Остојпћа, ироФесора из Новог Сада п Борпвоја Милојевића, •суплента у Чачку. Осим тога се друштвена Уирава обратила на јаче београдске новчане заводе са молбом да се уиишу у друштвене добротовре. Позиву се одазвала једино Извозна Банка. Ипак друштво у иогледу чланова не стоји рђаво, јер је на крају своје прве године пмало 96 чланова и то: 9 добротвора, 61 редовног члана и 26 ванредних чланова. Да би се омогућио члановима пз унутрашњости долазак на друштвене «астанке Управа је молила од Мпннстарства Грађевина повластицу за же.љезнице, а од Бродарског Друштва за лађс. На оба места јс одобрена повластица у '/ 2 подвозне цене. На више седница Управног одбора је. расправљено цитање о друштвеном часопису. Да бп с иитање што пре привело крају Управа је молила од Народне Сг ..сплатно штампање часописа у Државној Штамнарији и 800 г . ^д Министарства Просвете за награђивање чланака ц иревода, на стране језике. Ова свота је унесена већ у буцет за 1911 годину, а молба за штампање јож није досиела на решавање. Чим се материјална страна овог пптања реши, ночеће се и са издавањем друштвеног органа. Управа се нада, да 1 тада повећати ц број друштвених чланова.