Prosvetni glasnik

ПРИКА.ЗИ И ОЦЕНЕ

607

ауторима, ту партијске или класне наклоности и симиатије. Савременост никад не суди нотнуно правично чак ни научнпке, још мање књижевиике, а најмање полптичаре. Један од даровитих руских крптичара, најдаровитији можда после Бељпнског, Димнтрије Ивановић Иисарев ставпо је у једној својој расирави Писемског изнад Тургењева. Даиас је Иисемскн скоро заборављен, а Тургењев је по мишљењу Теновом, а и многих других литерато]>а, један од највећих уметника светских. Ја бих рекао највећи, јер у свим романима, које сам читао, нисам нашао тако уметничко савршенство и тако силна психолошка и содиолошка открића у онако кратком и концизном обиму као у његовим ромаиима... Забавник Српске Књижевне Задруге почиње руском књижевношћу. А и иначе је она најбоље и највише заступљена: од четрнаесг књига забавника нет је посвећено руској књижевности. Та је идеја такође врло добра. Русија и руски народ свагда су нам били драги, и ако руска нолитика није увок ишла у корпст Србијину. Новија историја Србијина тесно је везана за акцију највеће словенске државе. Руски романсијери имали су јак утицај на најбол>е од наших приковедача. Лаза Лазаревић пишући свога „Вертера" био је инспирпсан Гончаровљевом „Обичном историјом" а у „Школској Икони" Мара попова има извесних црта Тургењевљеве Наташе („Руђин"). Јанков „Хајдук Станко" подсећа извесним сценама на Гогољева „Тарас Бул-бу". Код Сремца је угледање на Гогоља много јаче и неиосредндје, нарочито у приповетки „Поп Ћира и поп Спира" која је рађена у инспирацији Гогољевом приповетком: Како се свадио Еван Ивановић са Иваном НикиФоровићем. Милован Глишић у својим причама такође уноси Гогољев дух из његовпх малоруских ириповедака и ако осетно разблажен народним приповеткама. Његов Сава Савановић мало те неће бити посрбљен Гогољев Басаврјук или Вије. Није ни мало замерити овом угледању, јер је руска књижевност стигла до највишег врхупца прииоведачке уметности. Гогољ, Тургењев, Толстој, Достојевски, Гончаров — ево великих имена чија је слава прешла не границо Русије него и међе Евроне. па се у већине и данас, после пола века, још једнако држи у снази. Кад су иревођена прва дела ових руских класика, сав књижевни свет у Европи, нарочпто у Француској, био је нросто пљењен богаством духа, потпуногаћу уметничког осећања, савршеношћу конструкције и изобиљсм људских докумената, како би то Зола казао. У земљи која се сматрала као „варварска" нашла се читава груна снажних, мрвокласних талената ираве европске културе, високе књижевне спреме и необичне уметничке сиособности. За неносвећене то је била изненадна ерунција највише интелектуалне и емоционе силе; за зналца руске књижевности то је брз н одлучан, али принремљен и приуготовљен излив руске поезије стварног живота. Родоначелник те нлејаде великих уметника Гогољ наслањао се ловом, слабијом страном на романтичну прошлост, а десном је снажно указивао на реалистичку будућност. Ниједан од њсгових носледника нпје избегао њогов моћни, сугестивнп утпцај; све велике особине руског романа налазо се као клица, као ембрио у његовим делима... И Иван Александровић Гончаров нцје избегао благотворни утицај великог учитеља руских романиста. То се најбоље и најјасније види на Обломову, његовом најнознатијем и најпонуларнијем роману. Ј. М. Проданови}..

ОДГОВОРНИ уредник Др. МНД' Н- <ЈОвАНОВЦЋ ШТАМПА делигрддска ул. 9. држдвна штајлпдр^јд