Prosvetni glasnik

прнкази и оцене

773

књижевним делима. нробрао, и методско и недагошко аплицирање њено, што је аутор сам израдио, стоје у оној чврстој и пријатној равнотежи, где је тешко одредити која, је страна претежнија. Понекад изгдеда да је добра садржина подстакла на добру обраду; понекад се опет чини да је техничка вештина диктирала избор добре садржине. А то су ваљани квалитети у конструкцији ма које књиге, нарочито пак школске књиге. У читанку је ушла, колико је обим допустно, елита наших књижевника с пријатном и корисном разноврсношћу сижеа, темперамената, језика и стила. У колу страних писаца међутим има једно празно место, превиђен је један важан правац. Толстој, Иго и Де Амичис траже енглеза ДиФоа, СвиФта или Голдсмдта. И збиља, у овој књизи, која обухвата и филозофију и културну историју и географнју и повесницу, јако се осећа недостатак енглеског наставног елемента. Енглези имају и математику и природне науке и технпку у причама, и њихова је школска књпжевност нарочито подесна за дечаке, за дечачку јаку Фантазију и јаку потребу кретања, стварања, досетљивостп и експериментисања. У Робинсону и Гуливеру н. пр. има дивних нартија за мале гимназисте. На ноједина штива бисмо желели да унесемо још и неке специјалне. примедбе. Нешто ироблемахичан за читанку I. р. изгледа у први мах Вучко Лазе Лазаревића (стр. 1.). Нама се међутим чини да та туча, са наизменичним херојским и дивљачким перипетијама, да она тангира веома важна пнтања из дечачког доба живота. Дискусије о тизх питањима бесумље би веома добро дошле, а сри би их ученици радо и лако водили, јер сви има.ју о том предмету не само мисли и убеђења него и искустава. Енглези н. пр. са предилекцијом уносе у своје читанке ириче о дечјим свађама и ратовима, комбинују р<;зне завршетке сретног извлачења у случају кривице и страдања у случају невиности или поводљивости, и налазе да су дискусије о том јака средства за ирактични и теоретични морал и филозофију међу децом. На основу таквих штива Енглези држе још у основним школама предавања о јачнни воље, о праву, освети итд. Г>ик и дете Виктора Ига (стр. 20.) не изгледа нам веома згодна лектира. Иритаца, пре свега, није довољно јасна, јер кад је дечак могао бика загрлити, значи да се животиња већ заустави.аа била у дивљем своме трку, а тада се не може рећи да .ју је дете укротило. Затим, та нешто смела и не одвише вероватна продукција упућује на опасно имитовање, опасно тим пре, што се сви зоолози слажу да су б: ш код говеда веома ретки тренутци илеменитих реакција. Каква је буду&ност сриског народа од Љ. Ненадовића (стр. 95.) веома је слаб чланчић с тешким и нејасним реченицама и по смислу и по стилу, без икакве лепоте или темперамента, и без праве везе са истакнутим насловом. Тај, по натнису претснциозан а иначе штур састав, ко.ји аутор ни добрим питањима није успео да расветли, чини нам се да није био за ову књигу. Мидоте Јакшића песма Јесен (стр. 38.) требала је остати за чита.нку старијег разреда. У задњој њоној строФи додирује се .један штимунг, који је одвише суптилан да га првошколцн спонтано осете, а одвнше посредан да би се могао тумачењем дочарати. С тога су и сва питања и објашњења уз ову лирску песму депласирана, н кваре уметнички утисак који се ћутко најбоље даје осетити. Од дирске поезије не треба правити званичну школскт литературу. на којој се рекапитулира граматика.