Prosvetni glasnik

96

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

рију новије ФИлосоФије, а на Великој Школи је могао предавати што хоће, 28 што и данас чини. Веза излеђу философских и математичких идеја односно појма супстанције лежи у томе, што се н. пр. ток једне криве линије може потпуно одредити, кад је познат закон, по коме се она влада. Може се дакле произвољно место на тој кривој одредити познавајући закон њенога тока. Као што се у једном реду може одредити који био члан, иознавајући закон по коме се тај ред развија, тако дакле, да су сва одређивања већ у томе закону прогреса чланова, исто су тако и сва стања супстанције у н>ој, као што је и предикат у субјекту. Сва одређивања на једпој кривој јесу последица закона њеног постајања. Исто тако су и сва стања у супстанцији последица њеног појма. 29 Продужавам износити грешке, из којих се може видети, да аутор слабо увиђа. Аутор пише: „Тај други велики принцип 30 његове филосоФије је<*те иринции идентитета једнаких објеката (ргпгсГргит гпепШаИз тАГзсегпГШтт) и гласи: нема две етвари у свету, које би биле аисолутно једнаке. Тај принцип изражава, да је немогуће, да од једне и исте ствари постоје два егземплара.... Принцип тај доказује Лајбниц директно на основу става идентитета: став идентитета тврди, да је свака ствар равна себи (А=А), што, кад се дубље промисли, значи, да је свака сгвар равна само себи, да је различпа од сваке друге ствари, да нема дакле две ствари у свету које би биле једнаке. По овоме принципу дакле, недељиве супстанције морају бити индувидуалне... Али како су индивидуалне супстанције продукт принципа рачличности.. . Из принципа различности следује индизидуалитет". 31 Прво, није истина, да Лајбниц доказује принцип различности (боље: принцип идентичности неразличнога) спомоћу става иденти28 Ова је књига, као шхо сам аутор кажо, цропзашла из предавања на Велпкој Шкоди. Допста су то јединствена предавааа. 29 Ја не могу заилазити опшпрније и дубље у ове стварп, јер кад бих хтео још ппсатп о свему што је овде у књизп аутор написао и што је требадо да наппше, сигурно би то изнедо више него његова књмга. —- Биће довољан и овај дитат: »Мап тг(1 с11е Го1§епс1е 8и1)81апг Гиг сИезеПе ћаЦеп, ао1ап#е ДавзеЊе (хе$е12 &ег Вете оЛег Аез копИпигегИсћеп, егп/асћеп ЈЈеЂегдапда /оНЂезГеМ, <1аа 1п ипз (1еп 6е<1апксп е1п ип(1 ДеззеИћеп 81Сћ уегапс1егп<1еп 8ићјек1е8, <1. ћ. (1еп Ое<1апкеп <1ег МопаАе, етеск!Бавз е1п ћезИттЈез ОезеГг ћећагг!, -\те1сће8 а11е гикипШ^еп 2и81ап<1е <1ез Зићјеккз, <1аз то а!з 1 <1еп118сћ <1епкеп, 111 81сћ зсћНезз*;: <1аз тасћ(; ећеп <Не <1ег 8и1)з1апг аиз <! . Лајбнид <1е УоИег-у, Нр(;8сћг., В<1. II, р. 340. — Познато је какву удогу пграју првп п други дпФеренцпјални квоциенат при одређивању особлна једне криве. Ови се стављају, тако рећи, у службу закону, по коме крива постаје. И супстанција је закоп, који сва стања садржи, као код криве све особине, које се одређују дпФеренцпјалним квоциентима. 30 Као први принцип износи аутор прннцпп континуитета. 81 Ист. нов. фпл ., р. 205 зе <Ји.