Prosvetni glasnik

ШКО.К КО КГЕХАЊЕ

423

Женске у пруским университетима — У зимњем течају 1911'12 •схудовало је у нруским упиверзитетима 2892 женске. Зимњег течаја било их је 2639. По Факултетима су овако раздељене: 1911/12 1910 11 Теолошки Факултет 43 41 Правни Факултет 23 17 Медицински Факултет 329 325 Философски Факултет 2497 2256 Од 2892 у зимњем течају 1911 /12 било је 1986 редовних и 906 ванредних, које су примљене као слушатељке. Опих 1986 редовних иодељено је но Факултетима овако : Теолошки Факултет 11 Правни Факултет 18 Медицински Факулхет 312 Ф илософски Факулхег .... .... 1645 [Мошивсћг. ћ. 8сћ.] —у.

Број студената у швајдарским универзитетима — Од седам швајцарских универзитета имала је у летњем семестру 1911 год. Женева свега 1762 слушаоца, и то редовних студената 1495 (међу њима 1238 странаца); Цирих: 1742 слушаоца, и то редовних 1405 (590 странаца); Берн 1664, и то ред. 1460 (590 стран.): Лозана 1221, и то ред. 1042 (770 стр.); Базел 806, и то ред. 702 (144 стр.): Фрајбург 620, и то 560 ред. (385 стран.): Нешател 302, и то ред. 226 (29 странаца). [1Л1 2Шг.] —у. О односима међу ведичином гдаве и интелигенцијом код деце у народним школама вршио је огледе Б-г тес1. Ј. Бајертал (ВауегШа1). Он види иедагошку вредност мерења главе у том, што тиме у доста случајева полази сада за руком. да се упозна непоправљива мања обдареност. која је раније схватана као успореност умнога развитка и с тога је узалуд покушавано, да се она уклони иомоћним часовима и понављањем разредног градива и др. Према досадашњим опажањима, која се за сада простиру на округло 12000 школске деце, врло добар умни дар више се не налази код 7год., 10год. и 12 — 14годишњих дечака са обимом главе испод 48, 49 1 / 2 и 50 х / 4 см . а код девојчпца истог узраста са обимом главе испод 47, ^в 1 /^ и 49^/ ј см . Његовпм ранијим излагањима о могућности, да се одређивањем обима главе дијагностицира особита подобност, педагошка критика је насупрот истакла, да у великом броју огледа нису се мерења главе и испитивања интелигенције могла извршихи са многостраном темељнтошћу, која је потребна, да би се утврдила довољна поузданост онога ресултата. Бајертал се сада труди, да побије ове замерке. Код његових испитнвања интелигенције чини му се, да је нскључена ногрешка код релатпвно малих глава, јер је он сам умном развићу ове школске деце и испнтивању њихове интелектуалне радне подобности поклањао нарочиту пажњу од почетка својих испитивања. А да је и код наставника, на чнје је податке он био упућен при класиФиковању интелектуалнога стања код већине деце, знатних погрешака само ретко могло бити, он држи за вероватно између осталог и зато. што ■се налази исти ресултат у већини разреда. Испитивања на крају 1909/10 школ-