Prosvetni glasnik

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

425-

год.. стр. 64), којп излазн под главним уредништвом Е. Мајиана и 0. Шајбнера, сматрао је за дужност, да истакне неколика чисто стварна саопштења из тога извепиаја, јер учитељству има да захвалн не на последњеи месту за поље рада, коме је лист посвећен — треба се сетити само оснпвања психологако-педагошких института у Лајпцигу и Минхену — а и зато, што је и сам могао опазити овде опде, како се у неким круговима из нсзнања, из предрасуда или и из етички сумњивих мотива слободном раду на образовању код учитеља не одаје уважење, које им приличп. Носилац и организатор разноврсних установа за образовање јесте добро разгранато но целој царевпни Немачко Учитељско Друштво. Да јак духовнп живот, који влада у њему, не застане ни у најмањим појединим друштвима, за то су скоро свуда добро уређена предавања. У 1910, години у 2630 среских друпнва држано је 19361 предавање поучног садржаја, Један виши ступањ је отварање научних курсова под управом познатнх стручних научника. Они имају задаћу, да уведу у методе паучног испитивања и нзлагања и да код слушалаца обезбеде основе за самосталну даљу студију. У овом смислу је те године не мање од 130 друштава приредило 270 низова предавања, која су већином обухватала 10 до 16 часова и која су овде опде још настављапа. Олични су университетскн курсови п курсовм о школском одмору, које сваке године органпзују неколнка већа учитељска друштва и који нарочито илађим учитељима, гато су далеко од центара образовања, чине могућним жељени приступ изворима научног рада. У години 1910. поједина учитељска друштва прпредила су: у Берлину 9. курс о гаколском одмору, којн је приреднло берлипско учитељско другагво, 315 ученнка, од њих 281 учитељ; у Бреслави: университетски курс, 203 учесника, од њих 180 учитеља; у Бону: 6. научни курс о распусту, 155 учесника-, од њпх 136 учптеља; у Лајпцигу; 6 курс о распусту, 200 учесника, од њих 181 учптељ; у Јенн: научна предавања за учитеље народних гакола, 13. година, зимњи течај 1910/11 године, 185 учеснпка, од њих 95 учитељп; Тибинген: великошколски курсови. 92 учесника, од њих 84 учитеља. Напослетку учитељство јо у акту помоћи самом себи одважило се на корак за свој научни радна пољу науке свога нозива: у Лајпцпгу је 1906 г. основан уопште првп немачки „Институт за експерпменталпу педагогпку и пспхологију" у Минхену 1910 г. „Педагошко-исихолошки институт" и у Берлину „Радна задруга (АгћеиздетбтзсћаЛ) за ексактну иедагогику". Сличне су установе у Кемницу, Бреслави и Штутгарту, а спремају се у Бремену, Манхајму итд. А као средпшна тачка за модерне реФормпе тежње на пољу народпе гаколе ради од 1908 год. „Педагогака Централа Немачког Учитељског Друштва". Не сме се прећп ни преко већих књижница и збирака наставннх средстава, од којих велики број одржавају друштва, јер су то важна научна оруђа и радионице. На врху им је „Педагошка Централна Бнблиотека у Лајпцигу" која је у 1910. г. имала 160 837 нумера дела и у тој години издала на читање 26 956 књига, п ..Немачка учитељска књижница (Бећгегћисћегеј) у Берлину и са 60 000 свезака. Наиослетку спомињемо веома распрострту стручну штампу, која је према статистици објављеној 1908. год. тада обухватала 240 педагогаких лпстова. Овн бројеви доста сведоче о поносном културном послу, који се дабоме само циФрама показује у својим снољагањим појавама а није схваћен у свом научном н етичком духу. Али учигељство се може похвалити и ирн-