Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

547

знатно већи од једног штампаног табака. Они ће заузимати ирви, веКи део Гласника С. Г. Д. У други одељак улази разноврсна оригинална грађа, проматрања и белешке (наведени ет примери). У треКем одељку (ГеограФски Весник) излазиће по потреби кратка садржина оних страних дела у којима су изнесени нови научни погледи или нове методе рада; даље ће бити забележена главна дела поглавито универзитетски уџбеници; биће укратко изнесени резултати врло важних научних експедицпја: белешке о важним научним личностима итд. У четвртом одсљку ће се регистрирати литература о ГеограФији и сродним наукама, која се тиче Балканског Полуострва и суседних земаља, и то почевши од 1910 годпне (само БиблиограФија без реФерата). Напослетку ће се при крају Гласника саопштавати рад Српског ГеограФског Друштва. П. ВујевиА — Утицај околних мора на темаературне арилике Балканског Полуострва. — Резултат свега излагања може се свести на ову Формулу : Сва околна мора утичу на температурне прилике Балканског Полуострва, нека у већој, друга у мањој мери. Ти утицаји су много јаснији и мањо су поремећени јужно од линије Валона — Солун. Северно од ње се јављајуулето знатна одступања, поглавито због вегетационих петрограФских и морФОлошких прилика. Западна мора показујуз ими веће утицаје од источних мора, а источна мора имају у лето већи климатски (расхлађујући) значај, од западних мора. На западу су ти утицаји везани у главном за уско приморје, али су врло јаки; на истоку улазе дубље у копно, али су знатно слабпји. Осим тога, утицаји се у главном појачавају од севера југу. Егејско Море показује јасне утицаје у правцу на север, будући у зиму температуре у томе цравцу веома нагло, а у лето врло споро опадају. Н. Кошанин — Четинари на Шариланини и Корабу. — До аада се нпје знало да на Шарнланини пма и других четинара сем обичне, црвене и ниске клеке (вење). Нисац је нашао још и смрделику (сомину, Јишрегиз заМна), јелу, молику, смрчу, црни и бели бор, дрема чему би се она морала уврстити у област средње Европе, а не у медитеранску као што чини Гризебах. На Корабу молика гради у друштву са јелом праву четинарску шуму, те бп и она ишла у област средње Европе. Тих. Р. Ђорђевић — Економија. и еволуција насеља. — У чланку писац показује на насељима Омоља и Звижда. у каквој су зависностп од економије облпци насеља п њихов развој. О. Стогјапотс — РШћг ктв ОћоНсе ОепегаГ&ћод 8Ша и Нг^а1зкој. У овом чланку писац истиче неке Факторе који осветљују хидрограФске прилпке плиткога крша споменутога краја. Чланак се наслања на пишчеву расправу: РШИ кгз окоНсе 6епега1бко§ з!.о1а и Нг?а(;5кој (Глас Српске Краљ. Академије ЕХХХУ стр. 44—51). А. Гавације — Помицање морске међе у Хрватској и Далма,цији у историјско доба. —= Закључак је овај: на хрватској и далматинској обали има сигурних знакова да се морска међа помакла за последњих 2000 година негде према копну негде према мору, те изгледа да се обала негде спустила негде издигла. Али нема нп једнога трага који би нас несумњиво уверио, да се ма која од онпх појава догодила у псторпјско доба, а да би била — под утицајем ендогенпх сила — везана за регионално помицања обале. Хрва.тско-далматинска се обала, по свој прилици, тако полагано вер-