Prosvetni glasnik

ПРНКАЗИ И ОЦЕНЕ

943

одобравања или дивљења других. Права култура ставља човека изнад слабости частољубља, ситне су.јете. Онај који ју је стекао скроман је, нп на што се не љути. Неће ли се онет тим да каже да је несвестаи своје персоналностж, своје вредности, баш наиротив. Он зиа да културу човек стиче сам собом и личнпм напором. Он зна да култура ночиње у трепутку кад престаје туторство васпптања, ила кад наступа припрема за живот, кад настаје „тегртство у животу". Напослетку ствара себи убеђење да то припре.мање и култура нпкад не престају. Потиуну организацију интимног, унутрашњег човека израђује у нама култура. У ствари култивисатп се значи: дробудити, подстакнути све силе, не само духа, већ и душине; непрекидно се проучавати да би човек нознао самог себе; унети у ово нроучавање и аскултацију самог себе, љубониство равно психологовом, који се сматра да чита душу; добро се носматрати, доста непристрасним оком, бистрим; бити свестан једнога ја које није ја делога света; напослетку култинисати се значи: напрегнути се да човек буде потнуно сво.ј; експлоатисатп све сво.је изворе и моћи, а они се екснлоатишу кад пх добро дисциплинујемо; наћи у себи свој цонтар и свој закон, н не предавати се без икакве контроле свииа утицајима који се врше с иоља на дух, осећаје, вољу. У главном значи „култивпсати свој врт" или још боље „извајати своју статуу" трудећи се да се у себи реализује лични тии, тип усавршен према најбољим моделима, у коме се енергија удружује с мером, разноликост нодобностп стиче хармонију, равнотежу. — Утврдившп на овај начин шта сматра иод културом и културним човеком, нисац се овога чланка ноново враћа на у читеље основних школа., и налазп да је грех нрпписивати им неподобност д& буду културни, само им треба да се непрекидно нрипремају за живот, а цринремајући се за њ морају се култивисати. Ако задр;ке на себи школску цраксу, ако само буду иставилп за циљ да остану школски мајстори, тј. људи којима је све и сва посао у школи, и ништа даље од она четири школска зида, од њихове културе не може бити нншта, поумираће као некултурни људп. Оваква култура како је схвата нисац приступачна је свакоме човеку добре воље који мисли и који одлучно употребљава све своје достојанство да хоће да мисли. Наивно је мислити да је ма какво снецијално школско васпптање неопходно на да се пође путем културе, каогод да неко друго с тог нута скреће. За културу треба да су нам подобности увек будне, потом истрајан наиор стављен у службу скромне и искрене асиирације за остварење идеала који се у ночетку не впди јасно; што је важно лежи у ономе да се сагледа зора и да се иритегну опанци чим почне свптати; п/т ће ускоро бити осветљен. Осећај арема арироди — Извод из говора Бгиоп-а, прпликом раздавања награда у лицеју Риу, Беседник хоће да говори о оном уживању које црпбавља осећање лепога онима који то осећање умеју у себи да култпвишу. Васиитавање укуса пма за полазну тачку осећај и љубав према црироди јер „она је данас носледње ирпбежиште лепоте;... помоћу ње сликари су нашли орпгиналност и инвенцију; само помоћу њеном и данас још постоји поезпја и сневање". Брава побожност, права привезаност траже пре свега простосрдачну и вољну љубав према иризорима које она иставља пред иаше очп. Бесед ик ређа све оне лепоте које пружа његова земља свачијем погледу и додаје како ова њнхова земља додаје природној лепотп дражи старпх ствири. Утисцн овако добнвени воде мало по мало обожавању прошлоети и љубавп ирема уметничким делима. Нека око ие прелази новршно и летимично нреко лепнх иредела, нека се иавнкне да су му онн драги, да у њима