Prosvetni glasnik

11РИКАЗИ И ОЦЕНЕ

945

зеиље да ирво место, да геодогија, месна геограФија, нриродна историја, буду први елементи васнитања: на тај начин само моћи ће наши ученици вериФнковати сами собом сву наставу коју су стекли т школи. Ту ће они стећп неодложну нрецизност духа, укус према науци и осећај према лепом. Но, беседник вели, све је ово још само сан, а од сна до стварности тако је далеко. Па значи ли да се зло не да излечити? Не. И ту је распуст школски који треба да има комплементарну и благотворну улогу. Распуст не треба сматрати као време за излежавање и нерад, када треба нотпуно заборавити школу и све оно што се у њој научило. За време распуста треба младеж да се користи слободним времеиом, да испуни своје очи новим еликама, своје духове новим утисцима, своја срца освеженим ентузијазмом. Ниједан корак не треба учинити а да се не посматра све око себе, да се све то не забележи, а потом да се све то не среди. Тим белешкама и њиховим сређивањем прошириће се круг свога знања, заволеће се природа а с њом и своја рођена земља. Интимни живот — Извод из говора РаУ1бге8-а у лицеју Уа1епслеппез. Пред школским распустом који настаје, беседник опомпње своје ученике да време, потпуно слободно, које је пред њима не треба да проведу у непрекидној игри и забави, већ напротив, често пута треба да се повуку, да буду издвојени, да ћуте. Објашњава им како је и ово ћутање драгоцено за човечју културу, јер тада се човек труди да среди утиске, да прави поређења, да сам са собом разговара што ће му бити од неоцењиве користи. И ћутање је злато, јер ће се само у ћутању моћи створити тачна слика о својој вредности. Но и ако им нрепоручује ћутање, ипак им гкреће пажњу да тим не лретерају, да не постану равнодушни и неЈтрални према свему што је око њих. Неколике рефлексије о интензивном животу у Сједињеним Државама — Госпођица М. СЛетеп*. — Т 1им се почне поређење између нас и њих американац ће рећи: Европа је свет у ком се забавља и одмара, а Америка у ком се живи. Један Енглез напуштајући Енглеску и путујући за Америку рекао је отприлике ово: Напуштам Енглеску да постанем амерички грађанин, јер су дани моје отаџбине већ прошли, јер американци поред лова на доларе несвесно служе намерама и циљевима света, они имају право и лепоту зато што имају моћ; јер живе напослетку онде где ми преживљујемо. — Ми сви то исто тврдимо кадгод прекоревамо Американце за њихову нервозност, егоизам, за њихову сумарну памет. Ми их прекоревамо за „интензиван живот". Ти су људи оно што ми тежимо да постанемо. Канитал, маширеније, демократија, све елементи модерне цивилизације, нашавши код њих погодне прилпке и никакве препреке, које се код нас сусрећу, уродиле су гигантским плодом и то и објашњава ужас или привлачност коју за нас представља интензиван живот. Еод њих се све своди да се уштеди у простору, у времену, у напору, а све то опет да се човечји живот учини што лакшим и што богатијим. Нарочито је код њих обраћена пажња на ноделу рада и концентрацију продаје, што такође ствара овај интепзиваи живот. Све овде ради, цела је Америка насионирана за рад, на који је живот осуђује; опа му се нредаје свом снагом, затегнутих мишића, главе нстурене, нанред погнуте, као оно кад се дели мегдан с неким. Неправедно се осуђују за лов на доларе, јер нико мање од Американца не цени новац зарад самог себе, он га баца, а продужава да ради и онда кад су му дотадашњи извори и сувише довољни за живот; новац му је потребан да накити своју жену, да украси своју кућу, да нарочито увећа своје предузеће; новац је