Prosvetni glasnik

118

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

свети. а и кад би могла не може да ноднесе свеколике материјалне жртве, које су за тај циљ иотребне. Видно место у реду наших. просветиих добр.отвора заузима и др. ,1>убомир Радивојевић, лекар, у толико виднпје што је јога за живота свога већи део свога имања предао Министарству Просвете с тим да се од тог његовог иметка оснује Фонд, из чпјег ће се прихода награђивати, издавати и у народ растурати дела чисто научна и популарно научна садржаја: „Свакидашња ми је жеља била но мери сво.јих сила допринети, да нам наши славено-српски народ у колу сиоје браће и међу другим просвећеним народима што угледније место заузме. Држим да ће се ово не мало потиомоћи тим, ако се у кругу народћ. осп^^је више хуманитарних и просветних завода и друштава и онима се иодаду материјална средства, да она свој благодатни рад могу што боље развити у духу истинске просвете и моралног васпитања народног". Истинска просвета и морално васпитање народно су дакле жељена мета Радивојевићева, а материјална су средства који тој мети воде.. Може ли се краће и ирецизнијс обележити циљ животу и програм раду? У ово неколико речи скрива се цела душа једног човека, цело његово биће. Овом кратком али јасном и одређеном изјавом ј познаје нас др. Радивојевић не само с главном суштином своје последње воље него и с најјачим побудама свога делања пз ранијега времена. То је не само исповест и завет његова жпвота, него у неку руку морални аманет, који својим наследннцима оставља. У њој се јасно истичу осећа.ји који су га вазда загревали, иобуде којима со увек руководио, идеје које су га целога века пратиле н носиле, тежље и мете за којима је неуморно ишао. правац којим .је већ од иочетка ударио и кога се верно држао, па најпосле и начин н средства, којима је све то хтео постићи... Ето таквим речима почиње биограФију овога великог народног добротвора наш признати научник и књижевник др. Јовановић-Батут. Но г. Батуту учинило се ово недовољно и тога ради, да би оправдао сво.је мисли, изнесене на првом листу ове књижице, а и поверење које му је указано од стране надлежних да напише ову бнограФију, он узима преда се личност Радивојевићеу и прати је од самог рођења до последњег да-ха, када је нестало тела Радивојевићева а остао да живи међу нама његов велики и светао дух. Своју књижицу др. Батут је поделио на ове одељке: 1) Дужност према народу, 2) Порекло и породица, 3) Домаће васпитање, школовање, 4) У своме позиву као лекар, 5) Родољуб ширих погледа, 6) РусоФил, СлавеноФил, Панслависта, 7) Радивојевић и православље, 8) За српски језик п правопис, 9) Интересовање за иародну и уметничку књижевност, 10) Др. Радивојевић као иисац. 11) Просветни добротвор, 12) Дух Радивојевићевог завепиања, 13) Личне особипе и приватан живот, 14) Др. Радивојевић у породици и у кругу својих иријатеља, 15) Болест и смрт, 16) Вечан жпвот. На завргаетку своје књижице др. Батут вели : ја сам њега (Радивојевића) увек ценио, а и сад га ценим као човека скромних дарова, али такве природе и такве чврстине карактера да је ипак тим скромним снагама и много доприиео и много задужио... Не мора човек пмати крила да се као оно поносити орао диже небу иод облаке, и одмереним кораком може се успети на велике висине... и доиста се др. Радивојевић одмереним кораком, према. својим екромним даровима, али јаке природе и чврста карактера, попео на ону висину и на оно место, на којем му може многи позавидети. Неопажено се