Prosvetni glasnik

НАСТАВА П КУЛТУРЛ

множине, а тиме. су и сви закони мишљења сведени на носледњи приндип бића, на негацију. У тако замишљеном свету јасна нам је важност догичких закона: свакајествар равна себи (идентитет) јер однос негацијс нроизводећи множину спречава да разне ствари престану бити са собом идентичне; две ствари не могу пасти уједно (став нротивречности) јер однос негације то онемогуКава; две ствари зависе апсолутно једна од друге (став разлога) јер однос негације то условљава њихову егзистенцију. У томе се састоји ПетронијевиКево рошење односа мишљења према бићу: услови схватљивости биКа јвсу услови егзмстенције биКа: несхватљиво биЛе није могуЛе: наша мо& сазнапа је према токе безгранична. Ми смо већ наиоменули да ,је исти проблем третирао и Еант и указали смо уједно у чему лежс недостатци његових претпоставки које су му онемогућиле правилно решење тога проблема. Да је стварност само у онолико схватљива у колико услови егзистенције ствари падају уједно са условима сазнања ствари, то је заједничко и код Петронијевића и код Канта. Да јс нак последњи услов егзистенци.је бића уједно иоследњи принцип мишљења, откуда и безграничност обавезне силе нашег мшпљења за биће, то Петронијевић доказује анализом непосредно дате стварности тврдећи реалитет свести т.ј. учећи на сунрот Еанту да биће и мишљење нису апсолутно одвојени. Кант иак, полазећи од погрешне претпоставке да су биће и мишљење одвовојени, прибегава рационалистичкој претпоставци психолошког априоритета, да би показао, да су услови сазнања не услови бића, већ услови појаве бића, откуда и мишљење има само за нојаве обавезну силу т. ј. моћ сазнања није бозгранична, већ границе сазнања падајууједно са границама искуства. Остаје нам само још једно учење Петронијевићево да изложимо нри чему ће нам још јасније насти у очи његова супротносг према Канту и класичном рационализму. Ми се сећамо Петронијевићевог става: „схватљиво је све што је у својој битности створено сходно принципима мишљења; сазнати се нак може само оно чију је схватљивоет наша Функција сазнања у стању да реализира." У досадањем смо излагању видели његово решење првог питања и оно гласи: све је схватљиво јер ничега у реалности нема што није створено сходно логичким иринцииима. У овој тези се састоји његово учење безграничности моћи сазнања, могућностн апсолутног сазнања — МетаФизике. Сад ћемо да видимо под којим је субјективним условима наша Функција сазнања у стању да реализира схватљивост бића. Две су Форме сазнања вели Петронијевић (Ро!,готе\'1сз, Рппарјеп с1ег Ме^арћугГк II. Аћ ст. 522—521)) које при решавању питања о обиму сазнања нису увек строго одвајане једна од друге, а те су интуитивно