Prosvetni glasnik

НАСТАВЛ И КУЛТУРЛ

тује .аогичку одређеност негативних нојмова: истиннтост виших појмова гарантује истинитост нижих, њима субординираних појмова. Као што се дакде види по Петронијевићу јо битни субјективни услов реализирања схватљивости бића настуиање слика имагинације у једној свести: без њих свет би ирема решењу првог ироблема био заиста схватљив, али субјект не би био у стању да ту по себи схватљиву реалност схвати. „Битни услов, вели Петронијевић, за наступање сазнања јесу слике имагинације, јер тек помоћу њих бива субјект оспособљен да непосредне објекте свести разлучи у њихове појамне моменте, да од ових момената створи нове појмове и да овима апстрактним као и онима интуитивним појмовима прнда Фзриу општности помоћу. које и ови посгају апстрактни по.јмови. Да би дакле било могуће остварити схватљивост бића није потребно претпоставити са рационалистпма урођене идејо у евести; а још мање је могући схватити са Кантом оне раније нобрајане матерјалне претноставке сваке науке као субјективне услове појаве ствари и њиховог искуства. И овди леиси друга Фундаментална разлика пзмеђу критицизма и емпириорационалистичког реализма, а која у главном следује из оне прве: акоје иринцип реалитета свести тачан. т.ј. ако је нетачно Контово учење о апсолу тној одвојености бића и мишљења, онда и материјалне претпоставке Наука не можемо схватнти као субјективне услове сазнања, веЛ као ка7егоријалне ознаке би%а, јер их као такве налазимо на самом неаосредно датом би&у. Две су дакле тачке које треба код Петронијевића истаћи о којима он образложава реализам: биКе је схватљиво, јер је конституисано сходно логичким иринцииима, што се има да дошже на неиосредно датом биКу. И друго: за реализирање сазнања биКа нити еу иотребне какве урођене идеје, нити аириорне форме всИ само слике имагинације. То су два битна учења Петронијевића, то су две битне разлике између његовог и Кантовог решење нашег проблема односа Науке према Филозофији о одн. односа бића ирема мишљењу. Како пак сада Петронијевић на основу ових учења решава проблеме простора, времена кретања ит.д., то пзлагање излази из обима ове расираве. Главно .је да смо се мп унознали са две важне претпоставке на којима базира његов метаФизички систем. Да ли ће пак ова.ј систем испунити наду К0 ЈУ ЈР сваки филозоф досад гајио ирема своме систему т.ј. да буде последњи систбм у развоју људске мисли, или ће пак и он доживети исту судбину као и сваки досадањи систем т. ј. да буде разорен и срушен у то ми не можемо улазити; то је пре питање времена и нревазилази такође задатак ове расправе. Али једно смо ми хтели, а то је да покажомо на којим основима Петронијевић подиже и заснива филозовски реализам (МатаФизику), да покажемо које су тако рећи оне тврђаве које Петронијевић диже и које имају да бране репросвепш гласник, I књ., 2 св., 1913. 12