Prosvetni glasnik

410

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

гарете ПГтегеовена скуну ириватних немачких девојаччих школа у Берлину. И ако се тичу немачких прилика, ова разлагата су ипак и за нас поучна због тога, што показују топло заузимање за ствар приватних школа и њиних наставница, јер су оне доста занемарене пруском реФормом виших женских школа од 1908. године; за љих се одмах у почетку ове расправе вели: „Да говорим с вама нарочито о положају наших приватних школа, јер наставнице у нагаим школама постале су наше, оне с нама деле исти рад, оне су као и ми поставиле себи високу задаћу, да новерене им ученице васпитају за ваљане људе, оне су се уживеле у напге жеље и заједно сносе наше бриге и терете". На трећем је месту расправа директора Бг. Ломана: „Е1Шј*е Ветегкип^еп ги (1еп 8ећи1рго§гатп1еп. Ет "УУагпипдзгиГ етез АИегеп". Писац најпре констатује, како су више женске школе учиниле огроман напредак захваљајући реФорми од 1908. године. Дивне нове зграде, које одговарају свима захтевима наставе и хигијене, подижу се чак и у мањим градовима. Прилике наставничке су јасне и уређене; учињен је крај старој непријатној борби међу академски и ееминарски школованим наставнпцима, јер је сада место свакоме јасно одређено. Наставни планови су брижљиво израђени и доиста одговарају характеру више школе. Већ је ређа подсмевка „ћбћеге ТосМег" (код нас би се рекло : „инштитутка"), несумњиво је много већа постала озбиљност, са којом се у породицама средњега сталежа размишља о кћериној будућности. Питање о избору позива, о спреми за живог немачке девојке занима чак и предводничке духове у народу. Ну писцу се чини, да се при том већа и главна пажња поклања школама за впше спремање а не оној, која је управо основа целини, — лицеју, десеторазредној вишој женској школи, којом се задовољавају илп би требало да се задовољавају 90°/ о женскога подмлатка. Лицеј мора давати завршено образовање, а не само да буде припремни завод за даље, више школовање. И .1. испитује његов однос према школи за више домаћичко образовање, т. зв. „Егаиепзсћи1е", и нрема женској средњој школи, која спрема за"академске студије, названој „8<;ис11епапз1;аИ;". Занимљиво је, што писац наводи, како се не само међу родитељнма него и међу ученицима ствара мишљење, да „интелигентије" прелазе у „ЗШсИепапзШ!;", — сличан однос, који је и код нас настао од оснивања „женске гпмназијо" норед „више женске школе". Л. је противу спајања лицеја са овим школама. Лицеј има штете од овога рачвања, нарочито у трима вишим разредима; ас друге стране и „81и<Пепап8Ш4" штетује тиме, јер се у њ намамљују неподобни елементи, који више из таштине него из праве жеље за знањом ступају на тежак али частан пут ових школа, па не могу ићи њиме до краја. Јер ипак само један скроман део ученица из терци .Ја (IV и V разреда) долази до матуре. Понавља се дакле овде исто зло као и код мушких средњих школа, да се до приме (најстаријег разреда) вуче тако звани „баласт". Л. је због тога за самосталан, засебан лицеј, и показује, како би ваљало то заврпшти, у што ми не можемо ближе улазити. Даље се писцу чини, да су ученице виших разреда преоптерећене наставним градивом, које не могу савладати, барем не са мирноћом и потребном темељношћу. Због тога мисли, да из основа ваља претрести наставно градиво за лицеје и издвојпти све, без чега се може бити. Потанко разгледа наставу матерњега, немачког језика у лицејима у вези и односу према настави туђих језика, додирујући и остале предмете, и враћа се на старо начело: ти1Шт, поп ти11а, јер се иначе долази до преоптерећености и до површности. Тражи смањење часова