Prosvetni glasnik

ПРЖЕАЗИ И ОЦЕНЕ

1. СПИСИ

Логика. За школску и приватну употребу. Са списком употребљених тершша. Од Вг. рМ1. Светомира 1'истиИа. Стр. 85. — Београд 1913. Појапа ове Логпке иредетавља за нашу сиромапшу научпу књижевносг врло велнку добпт. Оригииалнпх радова па овом иољу у нпс готово п нема, а пајмање спстематског обрађивања целог нредмета. Оно гато постојп, давно је већ^застарело н иостало од почотка до краја неупотребљиво. Новнх радова пема. Онп, које држава за то нлаКа, не одважују се да публнкују своја потпаестогодшпња уннверзптетска предавања. „табаке" и ~ судећи по т.им „табацима" — с нуно разлога! Једно дело ове врсте, Проблем субјекта и објект а, од др. Драгнше М. Ђурпћа, производ је једног веома слабог ума, као што сам ја то нећ много ранпје показао па једном другом месту, где сам о тој перазумној књпзп говорио, уираво тек аочео говорити. И тако, лре свега, Логпка др. Рисгића задовољава једну „насушчпу" потребу. Н, разуме се, не само пвтребу средње школе, којој је у првом реду намењена. Њен обим може нреварпти; алн ко год је отворп и ночие читатн. видеће да пма посла са врло озбнљпим делом једног стручњака, којн скроз н темељно позиије иаучно ноље које обра1;)је. За то ће ова обимом мала али садржином веома богата Логика добро доћи н студентнма Универзитота који пзучавају ову Науку, тим нре гато, као што смо већ казали, бољих слиса ове врсте у пас нема. Оснм тога, као што нисац с ПЈзавом вели још на пасловном листу, ова књпга је намењена и нрпватној, не сачо гаколској употреби. То значи и жнвоту, праксн, пе само школн, н учител>у, не само ученику. Н одиста, зар Логика није потребна сваком кој.т се бави Науком п који је другом предаје, сваком проФесору и учптељу? И зар нема сваки правннк сваки час посла с образовањем иојмова, закључпвпњем, доказивањем и т. д.? Па зар о свему томе не троба да размисли, да сазна, да зна нешто ? А свс су то нитањи Логике. Ова Логика, чији је снољашњи облик и обим тако скроман, ннје оставнла нпјодно нажнијо логнчко питањо нерасирављеио. На протнв, опа со смело дотакла и најтежпх и најкрупнијих логичких проблема, нреко којих се тако често и тако радо прелазн и у далеко већпм логикама. Чак се ти основни нроблеми људског ума, одлое искуства п мишљсња, апрпорног и аностериорпог, ана/штичког и сиптетнчког, ндентпчног и реално (емпиријски) законптог, ировлаче кроз целу ову књигу, у свнма њеним важнпјпм питањнма.