Prosvetni glasnik

730

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

оснивају чак и лабораторије за математичку наетаву, и где и уџбеници, публиковани у посдедње време, носе обедежје идеје очигледности и интуиције у облику обележеном на конгресу математичара у Кембриџу. Томе се покрету придружује и једна јака струја у Немачкој, поред све интензивности традиционалног логичког елемента који се провлачи кроз математичку наставу у њеним школама. Веома интересантан реа>ерат који је проФ. Е. Веке ноднео на конФеренцији међународне комисије о школама у Угарској (в.: Киггег Вепсћ1; иђег сИе Та11§кеИ с1ег ин§апзсћеп 8иђ -кот1Ш8810п уоп рго^. Е. Веке и извештај о раду комисије на конгресу 1912 год.) показује са коликом је једнодушношћу, вољом и интересовањем прихваћена идеја о очигледности и интуицији од целокупног наставничког тела на Универзитету, у средњим, стручним и основним школама. И оно што јс ту од нарочитог интереса, јесте Факт да је покрет, чији је израз и центар Међународна Комисија за математичку наставу, допро у све слојеве наставника без икакве званичне интервенције, једино по спонтаном и непосредном интересовању просветних радника за идеје које су избиле на јавност у томе покрету. Исти покрет налази одзива и у, Румунији, где се у овај мах изводе наставне реФорме. Из свега тога може се видети да се стоји пред једном општом реФормом математичке наставе у свима земљама и да ће нокрет, из кога ће резултирати та реФорма, морати захватити и наставу у нашој зеиљи. Немогућио је било у овоме кратком прегледу улазити у излагање и претрес идеја које доминирају у овоме покрету; то ће бити, бар у најкраћим потезима, учињено на другоме месту. Кодико би била пространа таква теза, може се ценити по литератури која се у току последње 2—3 године развила о томе питању, и која је толика и од тодике важности, да је Влада Сједињених Држава, преко своје установе „Вигеаи о!: Ес1иса1доп" одлучила да о евоме трошку публнкује Библиографију математичке наставе, чија је израда новерена поофссорима В. Е. 8тШ1-у (Њујорк) и С. СоШШег-у (Вудим-Пешта). Један је део те библиографије већ изишао; он обухвата само за године 1910—1912 око 2000 наслова дела, расправа и бележака, класираних према својој садржини и врстама школа на које се односе. Према изјави уређивача, тај је материјал само једна трећина од онога којим они раснолажу, норед свега тога што је и сам тај материјал још врло непотиун, јер није обухватио све кудтурне земље. То ће, како се надају уређивачи, бити сређено у једној доцнијој, знатно већој публикацији. Циљ јо овоме прегледу био само то да скрене пажњу оних који су позвани да се за то заинтересују на замашност и значај овога међународног покрета. Покрет ће и код нас ускоро наћи одзива и наша