Prosvetni glasnik

НАСТДВА И КУЛТУРА

747

дан је с окружним начелником и ескадроним командиром разгледао касарну, која је, као и коњуганица, врло чиста и добра. „Сва кавалерија Србије (260 људи) састоји се из улана у Београду, Крагујевцу и Ћуприји. Официри су учили у Русији, у новоруским војним заводима. Одело је савршено руско"... На месту где је сада касарна била је некада тврђава, од које се овде онде види тек по неки камен из земље. Народ овде прича о латинском цару Тројану. Из Ћуприје су походили Раваницу. Поред осталога ту су развалине н од два двора: Лазарева и Обилићева; в био је и трећи Вука Бранковића, али је уништен". „Особито се осећаље јавља у човеку када гледа на ове остатке старина о којима народ нева у песмама". Помиње стари живопис и иећину која, по причању, идс до Црне Реке. У Раваници су преноћили па су сутра дан походили Манасију, чији је целокупан „вид поразитељан". А још је веће изненађен>е када се ступи унутра: дворови тако велики као да су нови. Највећа је Деспотова Кула. У цркви се лепо виде остаци живописа и — варварства турскога; на дрвеном су иконостасу свега-четири иконе. По ручку су пошлн даље, али нису стигли до Свилајивца већ су заноћили у доброј сеоској кући у Луковици, одакле је и писао писмо у коме описује путовање од Ћуприје дотле. Сутра дан рано стигли су у Свилајинац, али их је срески начелник задржао на доручку који се протегао до 11 сахати. „Као свуда тако се и овде пило за здравље покровитеља Србпје Николаја и Српскога Кнеза, а ја сам додавао: и Српскога Народа !" Пут је од Свилајинца до Пожаревца нрекрасан, местииице као шосе. Ноћили су у селу Влашком Долу у сеоској кући. Сутра дан су ручали у Пожаревцу — помиње Милошево често бављење ту — па су на ноћиште стигли у Смедерево, одакле нише последње писло из Србије. У Ђурђеву граду има 19 кула, али су у рушевинама. Захваљујући начелнику, имали су добру собу и из ње поглед на Дунав. Чаргаија је добра, а таква је и у Свилајинцу. Октобра 20. иошао је из Смедерева и у вече у 7 часова стигао у Београд, чије су џамије већ било осветљене, а то бива увек уз рамазан који је већ био настао. Отишао је одмах Вашчепку и код њега је остао до једанаест увече у разговору. Сутра дан су доходили Министра Полиције, Просвете, Кнеза, Митрополита, „Обреновића" (Јеврема), ђенсрала Даниловића, који је.служио у руској служби преко недесет година, и друге. Трећег је дана опет правио ноходе, на је онда са Тиролом и сапутником Милодраговићем сео у чамац и превезао се у Земун, где се у карантину и са њнма опростио. Растајући се у Београду од кнеза, чуо је од њега да је по његовој наредби био гост Србије. Тако је Срежњевски оставио Србију 22 октобра (10, по старом), а у Земуну је због карантина и боловања остао до 9 новембра. Већ