Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

»757

Темпераменат. — Поједини аФекти који се често понављају, остављају лако извесне склоности, управо постају лако сталним склоностима или трајним расположењима. Тако се може имати склоност или стално раснолодсење за гнев одн. за свађу или за страх (као нпр. жене), за тугу (меланхоличан, „црножучни" темпераменат), за радост (сангвиничан. „крвни" темпераменат) итд. Разлике у тим емоционалним (аФективним) склоностима или расположењима могу се назвати и разликама у темпераменту. Темпераменти су дакле тако рећи емоционалне навике. Поменули смо већ сангвиничан (живахан, несталан, површан и за то у главном весео) и меланхоличан (у главном тужаа) темпераменат. Међу тим, како су аФекти увек праћени физиолошким покретима и како је и воља по својој психолошкој природи један аФективан (емоционалан) процес, то овде можемо поменути и она друга два темперамента (из познате класичне класиФикације) који се односе више на трајање одн. на брзину тих физполошких покрета, радњи или реакција, које аФекти изазивају. То су колеричан („жучни"), жустар, ватрен, брз и Флегматичан („слузни"), тром, спор темпераменат. Ова два темперамента се укрштају са оба раније номенута. Весео (сангвиничан) човек је обично жив и брз (колеричан) али може бити и Флегматичан. а човек меланхоличног темперамента може битиибрз и ако је обично Флегматичан. У осталом, као што сангвиничан и колеричан темперамепат значе у главном склоности ка брзим, а меланхоличан и Флегматичан ка спорим аФектима (т. ј. ка спором мењању аФеката), тако су колерични и меланхолични склони у главном ка јаким а сангвинични и Флегматични ка слабим аФектима. Ова стара Наука о темпераментима ни данас још никако ннје застарила у колико се тиче најопштије класиФикације индивидуалних разлика у осећањима и реакцијама на њих. Она и данас има пуно психолошког смисла кад се индивидуалне емоционалне диФеренција желе свести на најопштије облике. Само их никако не треба схватити у том смислу као да је један човек само сангвиничан и колеричан а други меланхоличан и Флегматичан. Поменули смо већ да се ови темпераменти могу и укрштати. Чак је с правом речено, да темиерамената има толико колико има људи. Сваки је човек честоједног истог дана и сангвиничан и меланхоличан и Флегматичан и колеричан. 'Гемиераменти означавају, као што смо видели, само склоности, уобичајене, главне правце или навике у осећањима. Само у том смислу један је човек меланхоличан т. ј. лако и често тужан, док је други исто тако често весео, један брз, а други спор итд. Али док је емоционалан живот нормалан, дотле те разлике нису од великог значаја. Емоционални, аФективни живот почива на иагону за самоодржањем а тај нагон има два основна облика: приближавање пријатним садржајима и удаљавање, бежање од непријатних. И најфлегматичнији човек може просветни гдасние, књ. II, 8 св., 1913, 52