Prosvetni glasnik
131
9*
папредак новог удружења, пародне просвете и учитељсгва, и решава споразумно сва питања непредвиђена правилима која потекну из стапања свих организација у једну. 4) Завршујући солидарисање у свима питањима умитељства српског, хрватског и словеначког, Конгрес изјављује да је централна управа организације у Београду представник свега учитељства у Краљевиии Срба, Хрвата и Словенаца, које је једно тело и једна душа, и тако хоће да остане. III Први Конгрес удружених учитеља и учитељица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца захтева: 1) Увођење једног просветног законодавства за целудржаву; 2) Стварање могућности да наставно особље, стално или привремено, може служити и ван ранијих покрајинских граница, како би се извршила духовна обнова и пуно јединство народне душе ; 3) Државно старање о подизању и издржавању народних школа; 4) Изједначење учитеља и учитељица у целој Краљевини у правима с указним чиновницима, и увођење, приликом доношења уредбе о платама и додатцима, у онај ред чиновнички коме припадају по спреми и по важности посла који обављају; 5) Право да учитељ бира и да буде биран за посланика, без губитка службе и плате, јер се то право признаје и другима који се не интересују народним животом онолико колико се учитељ интересује, или га и не познаје; 6) Конгрес захтева да у свакој комисији која ради законодавне пројекте за основну школу и учитељство, или решава питања која се тичу народне школе и учитељства, буду представници организованих учитеља и учитељица; 7) Изједначење свих учитеља и учитељица наше Краљевине у беривима и додатцима, према беривима учитеља у старим границама Краљевине, са 1-ХП-1919, од дана када је озакоњена измена закона о народним школама од године 1904.
БЕЛЕШКЕ
Почаст мртвима. — У једном лепом циркулару упућеном ректорима Академија, г. Андре Хонора, француски Министар Просвете, предлаже овај дирљив начин на који ће се у школама прославити успомена наставника палих за отаџбину: „Господа Инспектори Академије ваше области већ су добили, или ће добити врло ускоро, медаље одређене да овековече у сваком заводу успомену на наставнике умрле за Француску. Предаја ових медаља вршила се, као што то доказују већина извештаја које сам примио, и вршиће се и даље, с оним великим узбуђеним пиететом који испуњава сва срца у школским свечаностима слављеним у част хероја. „Али почаст у бронзи није довољна; њој треба додати неигго интимније, нешто у чему ће се успомена на наставника појавити непосред-