Prosvetni glasnik
388
Просветни Гласник
до петнаест година дечаци су већ тојшко разумни да схватају користи од таквог система. С професионалног гледишта, буди узгред речено, тај пренос власти има ту добит што чини адекватнима њиховој дужности учитеље који су врло спремни али без васпитних особина. Овде им је довољно само знање. Г. Кредок тврди да су, остављени себи, његови ученици изабрали са врло сигурним смислом другове који имају да их контролишу, да их прекоревају за њихове мане, чак и да их кажњавају. Што се њега тиче, он се иошпуно уздржава интервенције, будући да и најмање мешање може да сруши целу зграду. Одговорност мора да остане потпуна. Сваки осуђеник незадовољан казном може да тражи поновни претрес пред целокупним скупом својих другова, али је искуство доказало да деца имају тако оштар смисао правде, да се тако добро познају међу собом да су грешке сасвим ретке и, тако рећи, немогуће. Мало наставника могу себи ласкати да их ученици слушају тако као ,што ученици Г. Кредокове школе слушају овај одбор. Дугачка коса је зачас ошишана, и нико се не би усудио, макар како био скривен од очију професорових, да препише свој задатак или да кришом чита басну коју се прави да говори на памет. Заједница надгледа. Овом првом експерименту, који је достојан да о њему размишљају сви они за које је васпитање један од највећих проблема живота, Г. Кредок је додао и један други, који ми изгледа да је нарочито применљив у англо-саксонским земљама, где спортски дух има готово претерано место. Енглески педагог је поделио свој разред у две групе подједнако снажне по знању, интелигенцији, духовној живости, марљивости и, тако исто, подједнако слабе: рђави ђаци су правично додељени једном и другом табору. Добре белешке се сабирају по групама као у фут-балу. Са својим добронамерним лукавством, Г. Кредок пушта обе групе да постављају једна другој питања о лекцији за тај дан. Добар ђак из табора А напада, разуме се, најпознатијег ленштину из табора Б, и обратно. Та унакрсна ватра питања прави мало буке у разреду Г. Кредока, он то сам признаје, али изјављује да је ларма мана само кад спречава рад, а да је она овде чак један од услова рада за ове младе узавреле мозгове. Ово схватање такмичења по таборима је чисто енглеско. Оно смањује вредност индивидуалитета у корист колективности, која је хомогенија у својој култури, и с већом равнотежом у својој снази. Најбољи се жртвују да би помогли осредњима, у место дадалеко одмакну испред осталих. Ја не знам шта ће се, у школским круговима, мислити о овим занимљивим покушајима, али их је Г. Кредок изложио с таким убеђењем да човек не може да бар не сврати пажњу на њих. рене пио