Prosvetni glasnik

38

ни у претходној речи нису нам изнесене директиве за даљи рад, јер истакнутом полазном тачком још није све речено, а ни иоднесени списак није толико речит да нам сам казује намере састављачеве или решава спорна питања дечје читанке. Напротив, списак је састављен тако да нас оставља у великој недоумици. Пре свега, треба знати шта је од онога што је несумњиво од литерарне (естетичке) и од научне вредности, заиста за децу; затим, и шта је од тога за децу, да ли је у целини, у свем свом обиму за децу; и када смо и то решили, настаје даље питање како ћемо одабрано дело пружити деци, с уводом или без увода, с објашњењем или без објашњења, па затим, ако би се с уводом или објашњењем могли сагласити, колики, какви могу бити ти уводи или та објашњења. Питања се распредају и даље: о односу између лепе и стручне књижевности, о односу између појединих врста књижевних, у вези с овим, о односу између појединих дела и узраста дечјег, и т. д. Колико је потребно да се о свим тим питањима дође до извесна, ако не увек и одређена мишљења, видеће се одмах. Зауставићемо се мало на првим тачкама овога списка. На првом су месту прве четири књиге Вукових песама. Састављач их узима у целини, препоручујући државно издање. Да ли су за децу љубавне песме и:ј прве, мистичке из друге (ових има и у првој), обесне хајдучке из треће, многе слабе из четврте? Да ли ће деца разумети Бановић Страхињу, чије је херојство када побеђује себе веће но оно којим савлађује Влах-Алију? Да ли ће разумети Хасан-Агиницу ? Може нам се одговорити да разумевање није увек потребно; често је довољно запазити извесне чињенице на које касније искуство баца пуну светлост, и у каснијем накнадном естетичком уживању имамо пуну одштету за изгубљено раније. У многим случајевима је заиста тако. Али увек није. Без датих претпоставака мнОги се догађаји прате без заинтересованости; ствар и најлепша може постати досадна, и то за њу везано чуство досаде често на њој и остаје. Осим тога има дела која треба одмах видети у пуној светлости, којих се утисак не сме цепкати ако хоћемо да задобијемо од њих потпун и трајан доживљај. Зато је потребан у одабирању известан такт, и зато је потребно држати се извеснога реда. Несумњиво је да има ствари које нису за децу, и несумњиво је да децу и у књижевност треба постепено уводити, јер се и деца развијају за књижевност, као што се и писци и књижевности развијају (а овде изузеци само потврђују правило). И још нешто. У Вука нема јединства, јер онај слаби хронолошки реД од друге књиге и површна систематика у прве заиста не чине никакво јединство. Међутим, ми треба да идемо што више за тим да књигом изазивамо у деце један утисак, и аотаун утисак. И што је наш живот више расејан и развејан, то је с тим потребније. Ни књигом не смемо ићи за пуким задовољавањем датога тренутка, којеће