Prosvetni glasnik

130

Проспстнн Гласник

наука каже шта и како има да ради. Што је нама до сада недостајало, то је научно испитивање наших здравствених прилика и наших домаћих болести. На страним университетима где су се наши лекари до сада школовали. наше здравствене прилике и наше домаће болести нису се нарочнто проучавале. Тек сада када је основан медицински факултет у Београду, поред кога ваља поменути и медицинске факултете у Загребу и у Љубљаки, можемо се надати да ће здравље нашег народа постати предмет нарочите научне студије, — и да ће државно старање о народном здрављу бити доведено у тешњу везу са науком него што је до сада био случај. Медицински факултет има такође задатак да нам да потребан број лекара. Наша земља била је, и пре рата, оскудна лекарима, села су била остављена без лекарске иомоћи, и ту су место лекара заузеле врачаре и бајалице. У великом рату, у коме је лекарски ред са примерним пожртвовањем вршио своју дужност, број лекара је знатно умањен, — и зато се морало озбиљно мислити како да се што пре повећа наш лекарски кадар. Већ сама та околност била је довољна, па да се одмах приступн отварању медицинског факултета. Од свих могућих начина да се у кратком року дође до потребног броја лекара, овај начин без сумње је најјевтинијп, — а, осим тога, ако се хтео створити један лекарскн ред и за сељане, а не само за варошане, домаћи медицински факултет био је подеснији за стварање таквог лекарског реда него страни медицински факултети. Раније. када је било говора о отварању медицинског факултета, изражавана је зебња да ћемо ми у брзо добити више лекара него што нам треба. п да ће се услед тога јавити један лекарски пролетариат. Али, као што је Д-р Милан Јовановић Батут у своје време показао, прилив студената на поједине факултете регулише се сам од себе: чим се осети да поједини факултети производе више стручњака него што их друштвени живот тражи, студенти сами напуштају тај факултет, и иду на друге факултете од којих у томе тренутку друштвени живот иште интенсивнију производњу. У. осталом, и сама држава има могућности да утиче на производњу појединих факултета. Велика већина студената тако су сиромашног стања да се без државне помоћи не би могли школовати. Повећавајући благодејања за оне факултете које не посећује довољан број ђака, умањујући благодејања за оне факултете које посећује сувише велики број ђака, држава, ако само хоће, може одржавати на свима факултетима посећивање ђака у нормалним границама. Богословски факултет, који је отворен после медицинског, дошао је, доиста се може рећи, у једном тренутку када је православној црквн био најпотребнији. Као што је познато, код нас су постојале само средње богословске школе, и они напш богослови који су желели добити више