Prosvetni glasnik

Учигељ у Новој Држанм

151

љивала два гледишта: прво је заступало иопуну само стручним снагама, и за то тражило умножавање броја учитељских школа, док је друго допуштало и учитеље са слабом, нестручном спремом. Говорило се: боље да светлуцају и најслабији пламичци просветни, но да завлада мрак ма и за краће време. И ово гледиште је обично преовлађивадо, брањено приликама у којима се земља налазила. Тако су у школе улазили многи сасвим непознати људи, који су децу само злостављали и школу и учитељево име компромитовали. Та таква просветна политика стално траје. Она ни данас није без примене. Није давно било кад су се о томе водили живи разговори и кад се у Министарству Просвете заступало гледиште да се за учитеље морају постављати ма и само писмени људи, нарочито гимназијалци, које ће школски надзорници поучавати у раду. Та таква гледишта и досадашњи рад наших надлежних изазвали су редове који следују и којима је циљ да истакну улогу учитеља, а с тим и спрему коју учитељ треба да има, па да може да одговори високом позиву народног учитеља. Од тога какве се квалификације буду тражиле од будућих учитеља. зависи и начин на који ће се спремити и рекрутовати велики број учитеља који је потребан да би се попунио дефицит у учитељскнм снагама и обновио учитељски кадар. Но, да би се решило питање о квалификацијама учитељским, ваља претходно решити питање: какав задатак треба да имају учитељи у данашњој држави нашој. Од тога пигања зависе сва друга питања: и питање о квалификацијама и начину прибављања тих квалификација, и питања о положају м награди. Пространству задатка учитељевог рада подређена су, дакле. сва ова друга питања. С тога сва ова питања улазе у једно опшге питање: регулисање учитељевог положаја; то питање с повишетком учитељских плата није решено у целини, те као актуелно и као важно и даље интересује и надлежне факторе и учитеље, јер засеца дубоко у интересе учитеља, а још више у интересе школе и народног напретка. Даљи редови имају то да истакну и да решењу ових питања даду одређену форму, која ће, по нашем скромном мишљењу, битн најпогоднија да задовољи интересе и учитеља и државе. Да ово питање расправљамо, на можда широј основи но игго бп се очекивало, разлог је што се већ почело да ствара и кристалише погрешно и с тога штетно мишљење: да је учитељев задатак само да учи децу писмености, и да је то тако лак и прост посао, да га може вршити сваки иоле писменији човек. Према томе изгледа да се за учитеља може узети сваки писмен човек, који би, уз мало показивања. лако и брзо узучио учитељски занат. Међутим, тако је мишљење скроз погрешно.