Prosvetni glasnik

Енглеске Школе

161

Тако је била рђава настава у школама, да је нови систем с „наградом према показаном резултату" пружао уштеду за државну благајну, јер већина ученика нису били кадри да положе испит с успехом. Требало је учинити нешто друго од оног што се беше учинило до тада, ако се није хтело помирити с мишљу да се оставе деца енглеског народа у одвратном незнању. Нешто мало раније од 1870 године, образоваше се два друштва, која наставише супарништво На(тпа1 босЈе1у и ВгШзћ апс! Рога§п босје!у. Једно друштво, ЕсЈисаНоп 1^еа§ие, појави се у Бирмингаму, којн је у то време оио с Чемебрленом колевка радикализма, а друго би Ес1исаИоп. 11п!оп. Прво, које је прикупило све дисиденте, тражило је: 1. Обавезну и бесплатну основну наставу; 2. Јеванђелску наставу, али не вероисповедну; 3. Наставу коју би плаћале месне власти. Друго друштво, које се ослањало на државну цркву, тражило је да народна настава буде општа и то са слободним школама, свуда новчано потпомогнутим од државе. Изгласаним законом у 1870 години, влада је остварила известан компромис између ова два програма. 1. У свима варошима и свима сеоским парохијама један школскп одбор је могао бити изабрат од свих пореских глава. 2. Одбор је могао да наплаћује таксе за покривање фондовских трошкова и одржавање школа. 3. Веронаука би се ограничила на читање библије у школама основаним и одржаваним приходима од месних такса. Никакав посебни катихизис не би се предавао деци у зградама ових школа. Она би добијала у њој само општу хришћанску наставу. Ова одредба закона, који се по свом творцу у парламентарнрј енглеској историји зове „С1аибе с1е Соторег Тешр1е", била је у осталом неповољна за државну цркву. Њено усвајање био је велики успех за днсиденте, који постигоше још један други с њим. У приватним школама, које нису биле под управом месних власти и нису примале новчану помоћ од ње, и које су готово све припадале државној цркви, предавање катихизиса ове цркве могло се држати, али само у почетку или на крају часова. На тај начин деца неконформистних породица, деца дисидената, могла су ићи на часове конформистних школа, а да не буду обвезана да добијају верску наставу која се не слаже с осећајима н>ихових родитеља. Имала су да дођу после свршетка или да оду пре почетка часа из катихизиса. У 1870 години, радикали из Ес1исаИоп Ееа§ие нису добили задовољења у питању обвезне наставе. Требало је да чекају шест, па чак н десет година. У 1876 години, била је факултативна, а у 1880 годинм ПГ0СИКТ1Ш гЛАСинк, II књ., 3. св„ 1921. II