Prosvetni glasnik

216

Просветни Гласник

зивају један истински бол. И тај бол је у исти мах н задовољство. Сузе теку, и то су дивне сузе." У чему је тајна једног тако чудног задовољства? Слична питања могу да се поставе и поводом других књижевних родова. Теорија књижевности бави се, у колико је потребно, н том страном проблема, само да би што расветљеније објаснила тајну књижевне лепоте. Као што се види, област модерне теорије књижевности је врло широка. Теорија књижевности је данас саставни део естетике, али као и теорија музике, као и теорија сликарства, она представља читаву једну разгранату науку за себе. Она се служи филозофијом, психологијом, псторијом и социологијом, и у круг својих проучавања увршћује и проблем стварања, исго тако као и проблем књижевнога уживања. Другим речима, теорија књижевности може да се подели у три велике партије. На првом месту је таеорија књижевнога саишрања, која студнрајући стваралачку енергију и стваралачко средство, са њиховим особинама, као и цео психолошки процес креације, расветљава генезу једног књижевиог дела. Затим бп дошла таеорија књшкевнога схаила , где се проучавају сва средства којима један књижевни креатор ствара, и однос између формалне и садржајне лепоте књижевнога дела. И најзад, теорија књижевнога дела расматра облике у којима књижевни стваралац излаже своје замисли, и студира ефекте које они могу да произведу. Овако схваћена, теорија књижевности ни из далека не личи на догматичну реторику класичне прошлости. Овде се не ради о постављању закона и норама, према којима би се после имало све да мери. Свакако да и савремена теорија књижевности може, у оној својој области где се проучавају извесне просто формалне особине, да утврди један број чињеница као сталне појаве. Али је много претежнији онај њен део којиупућује на нравилно разумевање унутрашње лепоте књижевнога дела. И у тој партији нема фиксираних одредаба. Све је више или мање флотантно. Теорнја књижевности није у стању да утврди сигурне одредбе, које би. увек исте, могле свакоме и у свакој прнлици послужити да лепоту једнога дела лако схвати. Она пружа неколико корисних методских индикација, које могу да нас упуге да вредност једног литерарног производа ие само увек правилно осетимо, него да смо и свесни разлога зашто је дотично дело лепо. Има финих природа које су, и ако књижевно необразоване, у стању да скоро увек тачне утиске понесу од једне иесме или романа, да њихову вредност тако рећи интиутивно осете, али које у својој свести немају довољно оправдања за те своје утиске. Књижевно образовани људи, који лшгу да се користе резултатима модерне теорије књижевности. не треба никада да буду у таквоме положају. Они увек треба и да знају зашто је једно дело лепо, што ће учинити да и њихово уживање од дела буде много јаче. Лепота која се и осетн н схвати, савладана лепота, тако да кажем, силније, интенсивније утиче.