Prosvetni glasnik

278 Просветни Гласник

утврђивањем броја глацијација и броја стадијума једне глацијације, етудијом снежне линије у дилувијално доба и утврђивањем новог типа дилувијалних ледника, који је био развијен у кршу. Али су облици крша обласна појава, а облици ледничке ерозије месне појаве. За рељеф наших северних земаља, које чине јужни оквир панонског басена, било је од значаја Панонско језеро, које је створило и упечатило црте језерске пластике и које је, повлачећи се, изазивало акцију река и на исушеном дну језерском и на копну, које није ни потпадало под језеро. За рељеф наших јужних земаља било је од сличног значаја Егејско Језеро. У гштању о стварању долина, на северу је објашњен постанак Ђердапа (највеће пробојнице у Европи), а на југу је показан огроман пример речне пиратерије на уништавању суббалканске реке услед удубљивања Марице. У хидрографском правцу обавештени смо о особитим кретањима воде у кршу, нарочито о њеној тежњи да се спушта у дубину; поред тога, до детаља су утврђивани типови језерских басена и проучаване особине језерске воде. Рад на насељима привукао је не само највећи број овде одшколованих географа, већ је за овај посао искоришћено и велико интересовање других образованих људи. 0 нашим насељима имамо данас објављене грађе скоро из свих наших крајева. У том правцу познајемо различне типове насеља по положају и облику и различне типове кућа (елемената из којих се насеља састоје); даље знамо прилике друштвеног живота у њиховом значају за насеља: историске догађаје, народе и њихове особине, цивилизације и њихове одлике, и т. д. Највише података у том правцу имамо о миграцијама, које су у прошлости нашег народа биле могућне услед нарочитог економског режима, и које су од највећег значаја за све особине и живот насеља. Овај приказ наших радова (управо приказ радова Г. Цвијића и његових ђака) упознао нас је са многим основним питањима научне Географије. Али нам је потребно да покушамо још на који начин створити себи појам о Географији. Због тога ћемо видети: прво, у каквом нам се облику приказује задатак Географије при посматрању њеног прошлог живота; и друго, која област знања мора бити област Географије по њеном положају међу другим наукама. У своме дугом животу (који траје више од две хиљаде година), Географија има два доба у која је била прожета научним духом. То су класична старина и 19. век. У класичној старини иајглавнији представници Географије били су Птоломеј и Страбон. Први је гледао да одреди географски положај места на земљиној површини, а други се старао да опише место или предео по његовим карактеристичким цртама; .према ондашњем. стању науке Страбон је то више могао учинити изношењем