Prosvetni glasnik

0 Раду

28У

љена апостолка жениних политичких права, нити онако беспредметно како би га опет хтели третирати они који нису упознати с досадањом еволуцијом жениног социјалног положаја. Нема сумње, ми смо данас нарочито кад је реч о интелигентној жени — и сувише далеко од доба кад је велики француски моралист, Фенелон, сматрао за женину дужност само да „васпитава децу, и то дечаке до извесног доба, а девојчице до удаје или док се не закалуђере; да управља послугом, њиховим владањем и њиховом службом; да води кућне рачуне и да се стара да се часно и са штедњом излази у кући на крај; да буде газдарица и прибира приходе". Исто тако. за данашњи век је анахронистично оно што нам тај аутор васпитања девојака у 17. веку истиче. подсећајући нас да за женскиње нису извесна знања која се тичу политике, војне вештине, судства, филозофије и теологије, као што за њих није ни већина механичких вештина. Живот, стварност, донели су нешто друго. Не само да су тежње жене данас сасвим различне од онога што им је овај учени владика и васпитач прописивао, него је жена данас већ и заузела многе од оних послова који су само пре два века сматрани као неприлични за њу. Жена данас ради и тежи да све више ради на пословима који излазе из круга обичних домаћичких послова и залазе у поље јавних. То је и сасвим природно. Али баш зато што је ово последње стварна чињеница, не сме се губити из вида да је жена ипак само други део човечанства, природна допуна човекова. Отуда она мора на првом месту остати оно чему је од природе намењена и као таква, само у хармонији с човеком, сарађивати на прогресу и култури. До душе, већ и најповршнији поглед на еволуцију или историју • жене у друштву показује сваком да женски свет није никад ни престајао бити у тој улози, и ако при том женин положај није био, нити је и данас, онако апсолутан, онако самосталан, како би му то желеле непомирљиве феминисте или заступници теорија о потпуној социјалној независности или чак и подвојености жениној. Без сумње, ово није тренутак за дубљу дискусију тога питања, иити би по моме мњењу од такве дискусије за вас и било неких позитивних користи кад би се она овде и водила. ја с тога и остављам ствар на страну, уверен да за расправу тих и сличних питања треба много више искуства него би га можда било у вас, Могу вас само подсетити — и то ми се чини за оправдано да никаква социјална појава и никаква реформа не могу ни наступити док не буде фактичких погодаба и потреба за њих, односно док се не створи стварна могућност за њих. И кад већ и нехотице додирујемо једно такво питање као што је женско питање, онда морамо рећи још само то да људско друштво има стварне користи само од оних својих чланова, па ма кога пола они били, који умеју довести у склад свој рад, своје способности, своје енергије, с општим друштвеним интересима и циљевима. Све тежиште нгопвптни Г.1ЛСНИК. П кн>., 5. св,, 192). 19