Prosvetni glasnik

476

Просветни Гласник

п, 71: „(Ваљавец) је издао 1858. г. збирку народнпх горењских песама под именом „Народне приповјетке''. п. 72: „најбоља словенска прича после „Мартина Крпапа". и. 81: „Менцингерова Новела". и. 25: „Од почетка (тридесетогодигањег) рата па до свршетка (1618 до 1672) сдовенска књига скоро се не појављује".

п. 184: (Г. Јотић је сасвим искварио ГраФОнауеров текст).

и. 188: „6.0 МатИпа Кграпа".

п. 208: „М. поуеИзНка". п. 78: „Ог1 гасе1ка уојвке (1618) с1о 1. 1672 ра поћепа з 1 оу. кпј1§а 1а 2а§1ес1а1а ћекда. с1пе. (Г. Јотић је из 30. годишњег рата начинио 54. годи шњи рат!) п. 218: „...и зИк".

п. 84: „Словеначка је литература стунида у ред са светским литерату Ј рама, нарочито са Француском.. Признајем да Графенауеров текст понекад није доста јасан, те би могао завести непознаваоца ствари, али су то ипак само неки случајеве. Неке ствари је Г. Јотић криво разумео; на пр., у имену „5ко1'ја Кока" схватио је реч „Шкофја" као: зкоПја, те зато каже: епискоаија Лока (15. 27, 28); израз „с!е2е1ш з!агкт" преводи (18, 21): државне установе; „з1апоузка зо1а" (20): државна школа. Каткада неисправно схвата по који словеначки падеж: „Крељ је превео Постиле" (Графенауер, 60: „I. с!е1 РозШе"). Погрешно је што употребљава облик словеначког акузатива: „издавати Велико Пратико" (38, 39); биКе да је тај облик држао за номинатив, јер има и: „Чува се злато књиго" (54), „даде роман Росано" (87), „Успаванко" (107); „Чез план, као и Чашо опојности, доживеше и друго издање" (107). Инструментал се узима за номинатив: „Перво Љубецнијо" (57). На стр. 107 имамо: „Зелени Јур је, Бохорић је Далматину „рођак" (словеначки гојак, а то значи: земљак). „Говорна служба божја" (22) хоће да буде превод „з1оуезпе з1игђе ђохје" (Графенауер, 67, а „з1оуезеп" значи у словеначком „свечан"!. Одакле је „официјална песмарица" (23)? На стр. 24 имамо реченицу: „И епископије добише свој првашњи значај"; то је ваљда неисправно схваћени словеначки плурал: „зко1је" - (Граф. 74). „Зупан објављивао је своју учену прозу у трима буквицама " (52). (Ођјау1ја1 је V ртћ 1гећ ђикујсаћ зуојо исепо птапо ргохо, 140); Г. Јотић овде није разумео реч „ћикУ1се", која у словеначком значи „књижица". „Народна прича" (53) није оно што је у словеначком „пагосЈш рге§оуог" (140). Погрешни су још и ови преводи: „Он је као јанзенист био противник метелчице" (сЈазЈ јапгешзћ.. 141); „жупанија" (54; гиршја, 143); „Волфов завод" (74;'„\\^о11оуа из1апоуа"). Словеначку реч „зоигесћпк" схвата Г. Јотић чешће као: сарадник. „Стритар је ишао (1842—1846) у ишалијансну школу" (85;