Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

479

да описмени „самоуке", већ да их својим тешкоћама остави и даље неписменим. А сада да га разгледамо изближе и у појединостима, разуме се, у колико је то могућно овим путем. 1 ) На 3 стр. (почетак буквара) прво је насликан усамљен коњ. Испод слике је наштампана малим словима реч „ам". Наређујем својим аналфабетима да нађу ту страну, и питам једнога: „Шта је на тој страни прво насликано?" Он ми одговара: „Коњ!" ]/[ да нису дошла моја потпитања, ученик би остао у уверењу да је испод слике и наштампана реч „коњ", ма да стоји реч „ам". — „Која је друга слика по реду?" нитам једног дечка. „Овојенож!" одговара он. „Какав нож; та то је јатаган!" нестрпљиво га прекида и исправља један седамнаестогодишњи момчић. А оно није ни „јатаган", већ — „мач". Дакле, слике имају да нагнају ученика да изговори име насликане ствари, да изговори реч, односно да му изазову комплексну акустичку представу речи, асоцирајући је са комплексном оптичком представом те наштампане речи испод слике. Потом, требало би, ваљда, да ученик (подразумева се самоук), аналишући и упоређујући исту изговорену и наштамнану реч, дође до представа акустичких елемената (гласова), и да их асоцира са одговарајућим им представама оптичких елемената (словима). Али је прва слика незгодна, пошто је, место самога ама, насликан коњ, те, таква каква је, нагони да се изговори реч „коњ", а не „ам". Друга слика представља „мач", дакле једну већ историјску ствар (одн. и реч), па, природно, и изазива разноврсне речи које се данас употребљавају за означавање ствари сличних мачу. Ето, такав је почетак овог „Буквара за самоуке", по коме ученик треба да дође до три акустичке представе елемената живе речи са одговарајућим оптичким представама елемената писане (одн. штампане) речи (а, м, ч). А када се има на уму колико је сваки почетак судбоносан по ученикову вољу за даљим учењем из свих предмета у опште, а још и више у букварској настави посебице, онда је лако појмити од колике је негативне вредности за савлађивање почетног читања и писања сами почетак овога буквара. На истој (3) стр. налази се још осам слика, испод којих су наштампане речи, имена онога што представљају слике. У свакој новој речи (изузимајући једну, „маче") је и по једно ново слово: „сач" (с), „оса" (о), „очи" (и), „нос" (н), „осе" (е), „маче", „чаша" (ш). То је све. И тако на тој једној јединој страни — из тих девет слика и толико речи — ученик треба да се упозна са девет гласова и њихових девет малих штампаних слова! Зар то није „штица" своје врсте? •) Ја сам прошле зиме одржао курс за неписмене дечаке и младиће, и у настави сам се служио овим букваром. Отуда сам стекао ова запажања о њему не само с теоријске, већ и с практичне стране.