Prosvetni glasnik

491

њиво су везани за саму њихову суштину. Крупиа је заблуда видети у њима „старе" или „мртве" предмете. Историја и мисао Грчке и Рима су ближи нама, далеко живљи и стварнији за нас, но историја и мисао епохе која иде од II до XVI века после Христа. Ако посматрамо енглеску филозофску мисао, ми видимо да се она оснива на Платону и Аристотелу, и да нема посредника између њих и модерних, Хобеса и Лока; Платона и Аристотела нису премашили ни Кант или Хегел, ни Ниче или Џемс. Сви модерни законици (нарочито у Француској) почивају на римском праву. А шта да се каже о књижевности и језику? 2. Класична култура не вреди само по тесној вези коју пружа с нашом мишљу и нашим животом; њена позитивна вредност је таква да би настава која би смањила њено познавање спустила у исти мах ниво наше властите културе. Банална је истина рећи да је грчка читература најлепша која постоји, и да, кад би се хтела саставити листа иајвећих писаца на свету, требало би најпре уписати у њу четири или пет грчких имена. Грчка раса је, боље но икоја друга, представила људску интелигенцију, и сва наша цивилизација патила би од тога када би се проучавање грчких производа оставило једној шаци специалиста. Очевидно, и данас, врло мало људи у сваком поколењу стичу присно познавање тих дела, али они уносе њихову суштину у свест заједнице, што не би био случај када би грчки — и латински, у коме се често, и у многом погледу, грчки огледа — не би био проучаван више но што су то арапски или персијски. 3. С лингвистичког гледишта, грчки и латински не могу се заменити модерним језицима. Они изражавају идеје врло блиске нашима, али под врло различитом формом, што представља за дух једну спасоносну гимнастику. Модерни језици, у опште, и нарочито они који имају највећу корист, у исти мах су лакши и тежи: лакши, јер форме наличе више на наше, а треба мало напора да би се успео дати њихов приближан превод; тежи, јер ниансе које диференцирају речи и обрте привидно сличне нашима и које је преко потребно потанко познавати да би се доиста знао језик, млад. дух не може лако разликовати, и оне изискују готово увек бављење у иностранству. Грчки и латински превод развија прецизност мисли и тачност израза. Треба најпре схватити одломак који треба превести, затим изабрати речи које допуштају да се он пренесе у други језик; то је једно ингелектуално вежбање тако исто корисно као што је учење алгебре или геометрије за оне који неће да се специалишу у студији егзактних наука. 4. Латински и грчки спремају врло добро за проучавање социалних и политичких питања. Наши закони и наше владе су начињени по угледу на законе и владе Грчке и Рима. Проблеми унутрашње и спољне политике који нас данас занимају, занимали су Грке и Римљане, били су