Prosvetni glasnik

Друштва и Установе

501

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА I Скуп Председништва Академије 24 марта 1921 год.: 1) Прочитано је и примљено к знању писмо Југословенске Академије Знаности и Умегности којим јавља да је ступила у савез интернационалних Академија Уметности. 2) Примљено је к знању саопштење секретара да је од Народне Банке примио завештање покојног Каменка и Павла браће Јовановића, које ће највећим делом служита_за народн^хцзосвећивање. 3) Пошто су се академици Г.Г. БогданТТоповић и Д-р Никола Вулић пријавили да прочитају своје приступне академске беседе, то је одлучено да се сазову свечани скупови Академије: за Г. Поповића 31 марта, а за Г. Вулића 10 априла о. г. II Свечани скуп Академије био је 31 марта 1921 год., и на њему је академик Г. Богдан Поповић прочитао своју приступну академску беседу 0 аоложају придева у груаи с именицом (у француском и у другим језицима). По свршеном читању председник Академије Г. Ј. Жујовић прогласио је Г. Поповића за редовнога члана Српске Краљевске Академије. III Заједнички скуп Академија Филозофских и Друштвених Наука 4 априла о. г.: 1) Г. А. Белић предлаже да се Зборник за историју, језик и књижевност, који академија издаје, прошири и обухвати ових девет одељака: А) Дела јужнословенске писмености: а) Црквени списи (Св. Писмо, историјски споменици, дела Св. отаца, Зборници); б) Апокрифи; в) Забавна књижевност (романи и слично). Б) Дела средње књижевности српскохрватске (до Доситеја и до Илиризма). В) Дела нове књижевности српскохрватске (од Доситеја и Илиризма). Г) Дела словепачке књижевности. Д) Извори јужнословенске историје: а) натписи, записи, нумизматика, афрагметика, хералдика, повеље и документи на нашим и на страним језицима; б) хронике, летописи, житија на нашим и на страним језицима; в) историјски споменици за историју Србије у XIX веку. Ђ) Стари културни споменици: а) црквено право; б) световно право; в) лекарство, ботаника; г) географија; д) економска дела; ђ) граматичке и језичне ствари. Е) Стара уметност, архитектура и живопис. Ж) Народне песме. 3) Ромички зборници. Овај програм је у начелу примљен, с тим: а) да се неки његови одељци раде у споразуму са Југословенском Академијом и Словеначком Матицом, или сл&чним ученим друштвом словеначким; б) да Историјски Одбор изради детаљнији план о издавању извора за јужнословенску историју; в) да у овај Одбор уђу као нови чланови Г.Г. Сл. Јовановић, Н. Вулић, Т. Ђорђевић, В. Чајкановић, В. Ћоровић и Д. Анастасијевић; г) да се за остале одељке саставе нарочити Одбори који ће се о њима старати. IV Свечани скуп Академије био је 10 априла 1921 год., и на њему је академик Г. Н. Вулић прочитао своју приступну академску беседу Исшорија као наука. По свршеном читању, председник Академије Г. Ј. Жујовић прогласио је Г. Вулића за редовнога члана С. К. Академије. V Заједнички скуп Академија Филозофских и Друштвених Наука 9 маја: 1) Дописни члан Г. Антоан Меје прочитао је своју хипотезу о постанку словенског имперфекта. 2) Академик Г. Д-р Владан Ђорђевић