Prosvetni glasnik

172

Просветни Гласник

ваае црквенословенског језика, с одабираљеж оиих одељака који одговарају узрасту и разумевању ученика III и IV разреда основних школа. II О „Библијској Повјесницп за II разред основних школа". Овај уџбеник одређен је за други разред основних школа у Војводини, потпуно не одговара наставном програиу науке хришћанске за II разред.наших основних лшола. Једино што одговара наставном програму за II разред то су одељци. Ови остали одељци одговарају наставном програму науке хришћанске за III разред наших основних школа. Према томе "овај би се уџбеник морао употребити за III разред, али му по наставном програму не достају ови одељци: молитва пре и после учења, Потоп и Ноје, Јосиф , Мојсије и пророци. Осим тога садржај овога уџбеника понова је унесен у пишчеву Бнблнјску повјеснпцу за III н IV разред основних школа, те с тога" тим самим искључује своју употребу у нашим основним школама. Због тога налазим, да се овај уџбеиик не може упошребпшп за II разред у нашим основннм школама. III О „Библпјској Повјесннцн за III и IV разред основних школа". И овај уџбеник потпуно не одговара наставном нрограму за оба разреда нагаих основних школа, јер у њему има одељака који нису предвиђени наставним ирограмом, као: цар Давид, пропаст царства израиљског, Сретење, Исус и Самарјанка, цариник и Фарисеј, страшни суд, чудеса Исуса Христа, младић у Наину и Јаирова кћи, бура на мору, како је Исус нахранио 5000 људи, Христос лечи болеснике, Закхеј, Усековање, Преображење, васкрсеље Лазарево и Петрово одрицање. — Неки пак одељци припадају наставном програму науке хришћапске за II разред наших основних школа и то: Благовести, Јован Претеча и Крштење Христово. Према наставном програму за IV разред основних школа нема ових одељака: Символ вере са тумачењем, Апостолн П.етар и Павле, гоњсње хришћана, Константии и Јелена, Крштење Срба, Ћирило п Методије, крсно име, црквена слава и заветина, приче Исусове: о немилостивом слузи, о ишеници и кукољу, даровима, сејачу и семену, послушном и непослушном сину. Одлика овог уџбеника је у томе, што је писац верско догађаје изнео концизно и за децу врло разумљиво; уз то по свршетку појединих одељака налазе се кратке п нригодне поуке. С. погледом на обиље материјала, који у већини својој одговара наставном програму науке Хрпшћанске за III разред основних школа мишљења сам, да се овај уџбеник може унотребити само с овим нздањем као арнвременп уџбенпк за III разред наших основних школа, а препоручити писпу, да га у новом пздању прилагоди наставном програму науке хришћанске наших основних школа. IV О ,.Науцп о богослужењу" Од свих уџбеника г. писца овај је уџбеник најприближнији наставном програму науке о вери, према садашњем програму за II раз. гпмназија п реалака. Сем малогаброја одељака, о чему ће на своме месту показати, г. писац је обухватио сав наставни програм за науку о богослужењу. Па ипак има доста излишнога, што се може или изоставити или концизније обрадити, јер развученост побија вредност сваком уџбенику. Тако, после данога појма о Богоуслужењу, одељци: „Сврха православног богосдужења — — —" и „Божанска установа хришћанског православног богослужења", толико су развучени и несређени са понављањем једних и истих мисли, да их ученици не могу лако усвојити, те према томе садржина поменутих одељака врло тешко може постати својином ученика. Одељку „Постепено (место поступно) развиће нравославног хришћанског богослужења" место је у Историји хр: шћанске цркве, гато се учи у IV разреду гимнааије или ако се буде третирало у Науци о богослужењу треба га изнети врло кратко, док међутим г. писац овога уџбеника разрадио је овај одељак на два печатана листа (стр. 5—9). За овај уџбеник г. ппсац је употрсбио два назива: наука о богослужењу и православна литургика. Овај други назив је у православним црквама застарио, јер собом не обухвата сву садржину предмета, те је одавно (пре 30 година) замењен пунијим и најправнијим називом: наука о богослужењу, јер собом обухвата сав материјал хришћанскога култа. „Изворима за науку о богослужењу — " (стр. 9) у уџбенику у опште није место, осем можда једино у предговору пишчеву. После поделе науке о богослужењу на општи и посебни део њпхових одредаба, г. писац у нрвои — општем делу у самом почетку наједаред уноси одељак. „Састав православног хришћмнског богослужења" (стр. II). Овом одељку ни у ком случају није овде место, јер се у општем делу говори, и по пишчевој одредби, о свему ономе, што стоји у непосредној вези са богослужењем, апије богослужење, као: о св. местима, свештеним одеждама, свештеним лицима, свештенпм књигама и богослужбеним књигама, свештеним предметима ц символичким радњама. Поменутом одељку несумњиво је место само у почетку другог — иосебног дела, где се говори о свима светим службама, т. ј. о самом богослужењу и његовим саставним деловима. У одељку: „Спољашњи изглед православног хри-