Prosvetni glasnik

Университети Велике Британије

541

рати Ц11. Б. и 5с. О. су почасни и дају се на основу или специјалне тезе, као у Лондону, или на основу штампаних радова, али после три, пет или седам година од дана добијеног дегри-а М. А. или М. 8с. У Лондону и Манчестру кандидат може да се ослободи ових претходних дегри-а. Уредбе за медицинске дегри-е М. В. и Сћ. В. готово су једнообразне, ма да неки университети траже да кандидат добије прво В. А. дегри, пре него што се јави за медицинске дегрие. За више медицинске дегрие М. Б. и Сћ. М. готово сви университети траже да кандидат поднесе тезу и евентуално да полаже усмени испит. На правним факултетима нижи дегри-и IX. В. и В. С. ћ. на већини университета добијају се после већ стеченог првог дегриа и накнадног рада од извесног броја година. На неким университетима може се добијати и IX. М. дегри. За више дегри-е и докторате IX. О. или С. ћ. обично се траже штампани радови или теза, после већ положеног почасног испита за неки нижи дегри, и истека извесног броја година. За музички дегри Миз. В., потребно је у Бермингаму, Кембриџу, Дублину, Единбургу, Лондону и Манчестру и Велсу положити приступни испит на универсигет као и студенти филозофског факултета. У Оксфорду тражи се да кандидат положи нарочити уводни испит за музику, али није потребно да тамо станује за извесно време. Виши дегри Миб. М. добија се после три године за научан рад и дисертацију. Највиши, докторат Миз. О., у Кембриџу не могу добити кандидати млађи од 30 година, и, на многим университетима, захтева се да је кандидзт већ добио ниже музичке дегри-е. Теза или вежбање (ехегсјзе) и испит такође се траже, ако кандидат већ није добро познат као композитор. ДР. ДРАГУТИН П. СУБОТИЋ

РЕЛИГИЈА У НАСТАВИ ВИШЕГ ТЕЧАЈА (Крај). Водећи тако кроз културно-историјски верски живот, т.ј. кроз културно-историјски развитак човеков, веронаука може посредовати истинито сазнање и постати достојна другарица осталих научних предмета у школама. Тим путем идући, она обилази све Нашприродно, а хвата само Надкулшурно, те место обичног схватања вере и богословскодогматског учења веронауке, тражи се необични, виши значај вере. Веронаука се, тим начином, уздиже на степен културне историје и филозофије културе, те тако стихију божанску, ослобођену митолошких завоја, приказује пуним сјајем у духу културног човека и човечанства, показу-