Prosvetni glasnik

544

Просветни Гласник

кону контраста и кружног тока развитка, може наћи и у иесмама Веде, где све Пролазно нрелази у Непролазно, апсолутно, вечно биће, и то је највиши Бог, Брама, сазнање јединсшва у себи, у чему се губи Многостручно и стиче Једно, Тихо, Блажено — Ја. Три божанства (Вишња, Сива и Брама) су три свеше вашре (Тге^а-ји^а). 1 На овоме примеру се може показати како је још буданско вероучење, филозофијом, на путу „навише", у песништву, и обликом и садржином народне религије, износило највише истине богопознања у развитку света и културности духа. Под утицајем те верске филозофије развила се прва Хришћанска филозофија, која је (исто као индијска само у прозном облику) показала дубину и висину, по томе и топлину идеја, све док није запала у богословску ученост и била укалупљена у догме и каноне, па најзад стегнута у црквене форме и прописане обреде. Услед тога ч се изгуби првобитна топлина и искреност Исусове вере, а њене многобројне присталице поделише се у цркве, па се завадише и по појединим редовима, као мирски и монашки свештеници. Тако, место опште љубави и измирења, религија Хришћанска у друштво унесе заваду и омразу, гоњење и убијање. Индивидуално-догматским учењем, кроз цркве и саборским одлукама, првобитни социјални филофско-етички смисао Хришћанства беше потиснут и угушен, те нова религија културе доби у формализму црквенога култа, а изгуби у садржини искреног, топлог учења. Од таквог верског учења, и кад се оно кроз школе као такво спроводи, васпитање се тешко може надати нечему у већој мери вредном, те му се управо ваља чувати од сваког догматско-богословског укалупљавања, и зато што више наслањати на првобитно, у Св. Писму изложено хришћанско учење, па се помагати и старијом културном религијом у разумном, идејном схватању света, скидајући свуда ухваћену кору или пену, одстрањајући догматску љуску са чисте Христове науке/ 2 ) истичући свуда оно што је њој битно, а то је етички моменат, паралелизам у животу ствари и идеја, сличности у царству земаљском и небесном. На тај начин ће се, сасвим у духу Исусове науке, избегавати у настави вишег течаја оно што још и данас црквено учење одржава у животу као зао дух средњевековних верских и политичко-државних подвојености, као дух мржње и нетрпељивости. Но и поред тога што се настава вере на вишем течају мора високо уздизати изнад цркве, усвојивши методе рационалних наука и културне филозофије (поглавито начин детерминације и органско-генетички принцип у психологији народа и синтезу супротних принципа развитка културнога духа, :г ) она својим учењем може загледати и у цркву, те му ') \^игт, НапсШисћ с!ег КеП§10П5 §ебсћЈсћ(:е. 51:иМ§аг{ 1908. 2. А. стр. 100 и д. -) То је оно што се у Шилеровом „Звону" вели: Аисћ уот бсћаите геп1 тизб сНе Мјвсћип§ зет. 3 ) Види о овоме моје Наставне Мешоде, издање књижаре ГецеКона, 1921, год.