Prosvetni glasnik

550

Просветни ГласнИК

шајте", ваља разумети да пред Јединством треба падати, устајати и не бојати се. (По Мат. гл. 17, ст. 1—9; по Марку, гл. 9, ст. 1—13; по Луци, гл. 9, ст. 28—32). Овде скривена идеја препорода огледа се у својој органској природи, као и у свему културном напретку, опет у тројству: 1) као постанак и развитак, 2) као опадање и пропадање, и 3) као поновно и савршеније јављање. Подизање Лазара из гроба представља идеју слабљења, обољења и умирања духа, који је остављен без утицаја напредних идеја, као и оживљење под благотворним утицајем њиховим. То значе речи: „Господе! гле, онај који ти је мио болестан је." Одговор на ту вест: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се прослави син Божји с ње", потврђује горњу поставку, а поред тога „слава Божја" означава славу Науке, а „прослава сина Божјег" треба да значи прослављање онога ко учи у име Науке. Привидно умире, заспи, као Лазар, сваки ко престане живети напредним духом. И као што Лазар, по речима Мартиним, не би умро да се крај њега налазио Исус, тако заборављени и напуштени, пропали човек не би пропао за живот и науку, да је уза се имао свога Спаситеља. Ова поставка се објашњује, ако се у речи Ја, у одговору Исусову, под Спаситељем разуме Идеја : „Ја (Идеја) сам васкрсеније и живот: који верује мене, ако и умре, живеће. И ни један, који живи и верује мене, неће умрети ва век." Две сестре Лазареве су две идеје, које се допуњују. Тајно дозивање једне сестре другом јесте тајни однос међу идејама. Речи: „Марија плаче и плачу Јудејци" значе да свака неоснажена идеја плаче за пуним оснажењем. А да један принцип оживи, ваља се питати: „Где сте га сахранили?", и, кад се нађе, треба дићи камен с њега, раздрешити га од веза у које је уплетен, и пустити у слободан живот. И све устајало духовно смрди, као устајало тело Лазарево, али и то може оживети, ако се чврсто верује у моћ идеје.. Узалуд ће се и модерни фарисеји, као противници новим погледима, питати: „Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса?" Идеја ће победнички и са славом ући у нови Јерусалим (по Јов., гл. 11, ст. 1—46). На крају још само да учинимо најкраће напомене о решењу осталих најважнијих наставних проблема из учења Новог Завета. Рађање Исусово од девојке, у пећини и јаслама, значи да је идеја плод девичанске невиности, уздизање појма о Богу од обожавања животиња, као и уздизање човека од пећинског до културног живота. Јављање анђела пастирима и поклоњење Спаситељу означава да је најпростији и најнижи друштвени ред најближи Богочов^ку. Сретење означава одржање у животу до испуњења неке узвишене мисије. Три мудраца означавају три главна буданска бога, њихово предвођење звездом утицај који је звездано небо имало на мишљење човеково све до последњег астролошког веровања. Тројаки дарови су тројаке врлине, а јављање у сну мудра-