Prosvetni glasnik
552
Просветни Гласник
Оваквим учењем религијске наставе, која прелази у филозофију религије, доиста ће с^ разумети речи: „Бог је дух, и који му се моле, духом и ис^ином треба да се моле", и „иде вријеме и већ је наступило, кад "ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином". Васпитна настава и напредни живот „хоће таковијех богомољаца". МИЛОШ Р. МИЛОШЕВИЋ
МЛАДИЋСКА ДУША IV Пошто смо видели какав изгледа младић кад машта и ствара идеале, остаје нам да га упознамо какав је кад мисли и тражи каузалне односе у свету. У тој највишој духовној способности, опет се показују код њега неке црте којих у детињству доцније у зрелим годинама нема. Младић иарочито воли да резонује о свему и поводом свега, и са великом жестином улази у дискусије у којима нема краја. Тежину идеја и доказа он у опште не осећа, и казује своје судове са пуним убеђењем да су апсолутно тачни. Непомирљив и нетолерантан према туђим назорима, он дискутује не зато да сазна праву истину, него да докаже оно што сам сматра за истинито. Отуда начело финалности важи код њега како за логику осећања тако и за логику мисли: низови премиса не условљавају закључак, него од закључка који се жели имати зависе сви претходни арг-ументи. Занимљиво је присуствовати омладинским састанцима и конгресима, на којима говорници од осамнаест двадесет година речито и поуздано решавају сложена и тешка питања чије право значење једва слуте. Наравно да ту онда највише падају докази а рпоп и фантастичне комбинације. У осталом, тачност идеја и логика резоновања имају у тим дискусијама сасвим незнатну вредност; главно је умети наћи леп израз и учинити згодан покрет руком,' јер више се цени сјајан облик него језгровита садржина, и већма се уважава реторика него логика. Потреба речитости толика је да младић радо преврће речнике, енциклопедије и збирке готових фраза, да би научио што више нових и необичних израза и обогатио свој говор. У тим годинама поступа се са језиком исто као са оделом: једни се изражавају тако да не би могли пристати у пристојно друштво; други бирају речи и посвећују говору толико пажње колико и тоалети, и чак се пред огледалом вежбају у покретима који ће улепшати и појачати израз. Велико интересовање за дијалектику и обожавање лепих речи, ма оне биле само речи, дају омладини изразиг књишки менталитет. Од ше-