Prosvetni glasnik

Прилози

561

ПРИлози

КАКО ЈЕ СГТАСЕН СРПСКИ ДРЖАВНИ АРХИВ 1915») ...20 новембра 1915 (по ст. кал.), Д-р Марко Т. Леко, који је, као заступник Председника Српског Црвеног Крста, био такође у Крушевцу, налази потписанога, и са видним узбуђењем саопштава да је на железничкој станици, испод неких вагона, спазио мноштво растурених хартија. Заинтересован тиме, он је ближе разгледао те хартије, и убрзо се уверио да је то од „Државног Архива", уверивши се у исто време да се „Архив" налази у много сандука утоварен у два велика вагона, испод којих су и биле растурене хартије и писма. Г. Д-р М. Т. Леко обраћа се мени да учиним шта треба да се „Архив" спасе и извезе са железнице. Како је у истом тренутку био на догледу на пијаци и саветник Љуба Ковачевић, сада, на жалост, не више међу живима, то сам ја замолио Г. Д-р М. Лека да то исто и Ковачевићу саопшти, што је Г. Леко одмах и учинио. Саставши се још истог дана после подне Ковачевић и ја, решимо се да покушамо да се „Државни Архив" спасе по сваку цену. Како се случајно десило да је Д-р Леко са Црвеним Крстом становао у истом дворишту где и немачка „Комисија за ратни плен", то се оба договоримо да са Г. Леком заједно предстанемо „Комисији", објаснимо јој ствар и нашу жељу и молбу. Тако смв сви тројица и урадили. Сутра-дан, 21 новембра 1915, сиђемо на железничку станицу и јавимо се Председнику Комисије, мајору Фрејинду, и изложимо му следеће: Да се у плену, у вагонима, налази наш „Државни Архив", да је то збирка историјских, дакле старих, писама, докумената и аката, који немају везе са савременом политиком, већ су из далеко ранијег доба, неки и од пре сто година, а други већином из прве половине 19. столећа, у-које доба пада прво државно и културно развиће нове Српске Државе; казали смо му да је тога ради, уз Српску Академију Наука, постојала нарочита институција, овај „Државни Архив", који је био приступачан научницима, не само Србима, но и научницима свих народа који би се за српску историју интересовали. Трудили смо се да убедимо Немца да је овде по среди једна културна установа, чије уништење не би Немцима доносило никакве војничке користи, а чије би одржање било дело вишега културног схватања и предусретљивости, која би нас обавезала захвалношћу. Напослетку смо замолили Председника Комисије да пођемо до тих вагона, те да се и он сам, по датумима и годинама хартија, увери да је тако како смо му представили. Председник је, најзад, пристао да види хартије, и није било тешко утврдити наше наводе хартијама које су на жалост већ биле увелико растурене и у вагонима и испод ових, јер су, због велике хладноће, мимопролазници, војници и заробљеници, већ почели разбијати сандуке и односити даске.

Ј ) Извод из опширног извештаја ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК II књ., 9 св., 1921.