Prosvetni glasnik

766

Просветни Гласник

као члан књижевног Одељења Матице Српске (од год. 1898). Реформе у Матици Српској, започете 1899 и довршене 1900 год., у главном су његово дело, и кад је 1911 год. изабран за секретара тога нашег најстаријег културног завода, главна брига му је била да издања Матице Српске подигне на савремену висину. Књиге за народ, које Матицаиздаје од 1885 год., у свези са радом на друштвеном просвећивању, биле су главни предмет његове пажње и љубави. Међу овима је уредио и шест Календара Матице Српске, и због последњега (за 1914 год.), окићена сликама и чланцима из Балканског Рата, морао је од септембра 1914 до маја 1917 издржати све незгоде интернације, најпре у Баји, а нотом у Стоном Београду. Год. 1916 почео је озбиљно побољевати, да се никад вишене опорави, али за све време интернације, борећи се с тешком оскудицом, он је неуморно радио: сабирао грађу за Нгуа1бк1 ВЈо^гаПјзк! Кјесшк Ји§оз1о\'епбке Акас^егшје и пречишћавао грађу за своје студије о Бранку Радичевићу (8(шИје о Вгапки НаИсеуИи, Нгопо1о§1ја рјезаша Вгапка РаШсеуЈса, Каб. Ји§оз1. Акас1. кпј. 218). Кад је у Скопљу отворен филозофски факултет, био је изабран за редовног професора и првог декана тога факултета, и за ирву годину свога рада не само да је најсавесније испунио све дужности свога новога и тешкога положаја, него је основао и Научно Друштво у Скопљу, и био његов први председник. До последњега даха остао је веран позиву који је осећао у себи, да послужи народној просвети и науци. Множина чланака његових, актуалне вредности, који ће дати добру књигу кад се среде и издаду, даће уједно најбољу сведоџбу и доказ колико је вредни Остојић желео добра своме народу, школи и просвети његовој, и колико му је, у опште, културни наш проблем лебдео пред очима. Шест свезака Покрета, који је сам уређивао (Нови Сад), садрже само оваква актуална питања. Са таким настројењем бавио се у књижевности највише око Доситеја Обрадовића. Још год. 1894 штампао је у Књигама за Народ Матице Српске Доситијеве Басне, а како је ваљда већ од 1895 истраживао по архиву и библиотеци Манастира Хопова, штампао је у Књигама Матице Српске своју опширну студију Досишеј Обрадовић у Хоиову (Нови Сад 1907), и, на истим подацима сређену, у Јагићеву Архиву (св. XXX, 1908 год.) ОозШгеиз Одгас1оу1с'$ К1оз(егјаћге. 0 стогоцишњој прослави Доситеја Обрадовића, 1911 год., штампао је у Сраском Књижевном Гласнику („Споменица") један и у Бранкову Колу три чланка о Доситеју, говорио у свечаној седници Књижевног Одељења Матице Српске о Доситеју (Летоиис М. С., књ. 285, год. 1912), написао за Сиоменицу Досишеја Обрадовића (Срп. Књиж. Задруга, 134) чланак Значај Доситеја Обрадовића за Србе у Карловачкој Мишроиолији, и почео издавати „Одабрана дела за школу", књ. 1. и 2., Живот Досишеја Обрадовића („из његових дела саставио"). Проучавајући нарочито XVIII век наше културне и књижевне историје, бавио се Захаријом Орфелином („2ћогшк и 81а\'и V. Ја§1са", Берлин 1908. О аушору и узору Славено-сербског Магазина од 1768 год.; Јагићев „Архив" XXX, 3. Орфелин као филолог). Од књижевника XIX века бавмо се Јованом Ст. Поповићем (Летопис М. С., књ. 241 \ расправио је, на основу писама и других извора, личне и књижевне односе између Змај-Јована Јовановића и Ђорђа Рајковића, у годинама 1856—1871 (Летопис М. С., књ. 251 и 252), и дао је већ споменуте студије о Бранку Радичевићу. Школској књижевности привредио је издањем одломка из VIII певања Гундулићева Османа (Сун-