Prosvetni glasnik

20

Просветни Гласник

даље зидати. Тако ће заједничко образовање, које се досад добивало само у основној школи, бити продужено за пуне четири године. Та промена веома је важна, особито с два разлога: 1.Избортипа више средње школе, којега досад, тако да речем, није ни било, моћи ће се извршити с приличитом сигурношћу, јер ће се тај избор моћи одгодити до навршене 14. године живота, а неће дете бити принуђено да се с 10 година одлучи хоће ли ударити на ову или ону страну; и 2. Тај избор ће се знатно олакшати тиме што ће до то доба сви ученици моћи стећи заједничко или опште образовање на најширој основи, па ће се и оно специализирање моћи много лакше провести него досад. Баш та одлика ниже средње школе што је, уза све разлике, давала својим ученицима неко опште образовање, и чинила је нижу средњу школу и досад не само неком засебном школом према вишем течају, него и према многим нижим стручним школама за које се та школа сматрала као нужна приправа. Тако је н.пр. могао ђак уписати се у учитељску школу, вишу трговачку (т.зв. академију), у војничку кадетску школу (у бившој аустроугарској монархији), ит.д., истом иза свршетка ниже средње или грађанске (више пучке) школе, која има у неколико једнак наставни план као и нижа средња школа. По извршеној реформи, та самосталност ниже средње школе ће се знатно утврдити, јер ће та школа постати потребном приправом не само за оне школе за које је то и досад била, него и за многе друге, а ја се надам да ми се неће моћи приговорити да сам се залетео ако речем: за све стручне школе без разлике. Разлози су за то ови: Опште образовање потребно је сваком човеку, радио он овај или онај посао. И то, потребно му је као човеку, како би развио у себи све оне способности које га и чине човеком, и као приправа за његово стручно образовање. Јер како би и могао ко стећи стручно образовање пре него што је стекао образовање опште? Како би могао он и помислити на разуман избор стручнога занимања према специфично својим способностима духа и тела, ако није пре тога развио оне способности које осим њега има и сваки други човек? Па и да се, по случају, прихвати посла који одговара његовим урођеним способностима, да буде, рецимо, изврстан поткивач коња, ако се није пре тога образовао као човек, њему ће недостајати оно што је потребно човеку као специфично задружном бићу и што га веже са осталим људима. Само стручно образован, а без образовања општега, човек би се снизио до машине која ствара, а да не зна зашто и за кога. Тек уз опште образовање добива стручно образовање смисао и сврху живота: човек стручно образован схвата да је дужан радити не само за се већ и за друге, по оној: „Дрво се на дрво наслања, а човек на човека". Друкче би се човек стручњак отуђио од света, а баш све даље цепање у ситније и суптил-