Prosvetni glasnik

Молиеров Живот

69

светковине. Захвалан Лују XIV, који му је од првог тренутка отворио свој двор и указивао му увек своју заштиту, која га је једина спречила да не буде смрвљен од својих противника, Молиер је писао ради његове забаве, покаткад по његовој поруџбини или чак по његовим упуствима, многобројне фарсе и комедије-балете у којима се налазе, усред детињске буфонерије и претераних ласкања краљу, само искре његовог правог комичног генија; највећим делом, то је био само оквир за велелепне међуигре с музиком, плесом и песмом које је „Краљ Сунце" толико волео да је и сам покаткад у њима участвовао, играјући, на позорници, уз лагану, меланхоличну музику, озбиљне, одмерене кораке менуета. И Уображвни Болесник — кога ћемо малочас видети са сви{ла његовим старинским интермедима, и, који ће нас за тренут пренети у једну далеку прошлост, у једно за увек ишчезло и сјајно друштво — био је написан да „одмори узвишенога монарха од његових славних радова" и забави га мало за време карнавала. „Сва слава којој ја могу тежити писао је Молиер краљу .посвећујући му једну своју комедију — то је да забављам Његово Величанство; и ја мислим да човек није некористан Француској ако доприноси у нечем разонођењу њенога краља." Са нашим модерним идејама, и не допуштајући да један писац зависи и од чега другог до од своје уметничке савести, гледајући Молиера у тој потчињеној, покорној улози једног гениалног Трибулеа, ми бисмо волели да познамо код њега мало од оне огорчености декласираног човека коју је Лабриер тако живо осећао, и да осетимо покаткад, под његовим смехом, мало пригушеног јецања. Али то би било можда сувише тражити, и заборављати да је у том веку кад је цео свет био удворица, и сматрао Луја XIV за највећег краља у садашњици и прошлости и за оличење француске славе, и Молиер морао мислити и радити као остали. Сви ти комади, писаии за ову или ону свечаност, спремани су с нечувеном брзином, — 1е$ Расћеих, комедија у три чина у стиховима, замишљена је, написана, научена и представљана за две недеље — и тај грозничави рад истрошиће Молиера. Али оно што ће нарочито исцрпети његову душу и његово тело, то ће бити гоњења његових непријатеља, и његове домаће патње. Непријатеља, он је имао чопор: све оне које је исмевао у свом делу: саревњиви писци, педанти, прециозе, незналице лекари, преварени мужеви (ако их има који се признају за такве), и нарочито, глумци из супарничких трупа, племићи и побожњаци. У дугој и опорој борби коју је водио с њима целог свог живота, они нису бирали оружје за напад, као што ће вам показати ових неколико примера. Противнички глумци правили су на сцени свирепе алузије на његов породични живот и оптужили га чак краљу да је узео своју властиту кћер за жену; и та гнусна легенда дуго се сматрала за истину. — Један од оних фриволних и