Prosvetni glasnik

74

Просветни Гласник

у олују 1789, а бура од 1793, уништавајући више но што је било нужно, била је оставила у Француској материалне и моралне рушевине, и те рушевине ваљало је поправити, не упадајући поново у заблуде прошлости; сасвим напротив требало је градити с обзиром на будућност. Већ су револуционе скупштине, упркос својих заблуда, биле почеле поново градити, али са невештином, устезањем и противречностима. Смела рука првога Конзула дала је томе поновном грађењу сасвим нов и плодоносан подстрек. Устав од године VIII један је од најбољих које је Француска имала: он се дивно поклапао са оним што је било потребно томе добу и са циљем коме се тежило. Стварање Државног Савета са нарочитим повластицама за стварање Закона, био је прави гениални проналазак. Наполеон је то схватио, и бацајући са Свете Јелене поглед уназад на цело своје дело, он је у своме мемориалу написао да је оснивање Државног Савета један од најлепших разлога за његову славу. То*ме скупу одабраних људи радника, људи скромних и независних, ми дугујемо диван скуп оних закона који се зову Наполеонов Законик. Они су још увек темељи свег модерног права. Без сумње да су они, са еволуцијом свега, морали претрпети исправке; тих исправака ће бити још; али ће ипак зато они остати као правни споменик првога реда. Начин њиховог стварања може служити за углед: справљање извештаја и пројеката, њихово претресање у Савету, дају утисак савршенства, ретко достигнутог у радовима те врсте. Благодарећи сачуваним записницима говора и личним успоменама неких државних саветника, ми можемо у неку руку оживети изглед тих седница. Најчешће им је председавао Наполеон. Он је уносио своју природну спонтаност и наглост, али, и ако се ужасавао од брбљиваца и адвоката, и ако није волео, често чак ни трпео, противречност, он је с пажњом саслушавао говоре који су, истина, свођени на тачно неопходно; рекло би се да је осећао извесно поштовање према учености својих саветника, док је према Парламентима, Сенату, поступао са познатим презирањем. Често је чак изазивао дискусије, обраћајући се једном или другом члану Савета: „Рекли су ми, Господине, да се не слажете с мојим мишљењем о томе. Зашто?" И више но једном, видели су га где, убеђен супротним доказима, мења мишљење, што је у његовом животу била ствар ретка. Њему смо дужни и за нашу административну организацију. И ту такође ми ћемо морати извршити измене. Наполеон није могао предвидети железнице, ни телеграфски и телефонски саобраћај, који су из основа изменили начин управљања земљом; али оно што је тада створио било је чудесно прилагођено условима његовог доба, а народу је дало могућности да више од сто година подноси револуције и промене режима, а да се административни живот не поремети, толико су организми били добро уређени, и у свези једни с другима, узрок је томе био што их је демократски дах револуције оживљавао, можда у пркос Наполеону, који