Prosvetni glasnik

78

Просветни Гласник

Црном Мору после опадања поморске снаге Енглеске, и решавати о судбини њиховој саобразно обимној целини плана који има дати нов друштвени облик Европи и целом свету." Ту се први пут такав укупан поглед находи у француском документу. Име словенско ту није споменуто. Неком врстом интуиције, ту је указано на сестринство расе. И Цезар Бертје, француски конзул у Далмацији 1801, разуме ту етничку сродност. Али он не зна како да назове тај народ који, „ма да лишен сваке сталне политичке везе, ипак, духом који га оживљава, и даље образује једно народно тело". И због тога се употребљавају најчуднији називи, као Ускоци и Морлаци, које живописна књижевност задржава још неко време. После Тилзита било је питање само о примирју, пошто су сва отворена питања имала да се реше непосредним преговорима између Александра и Наполеона. Догађаји су одлагали то виђење двају императора. У очекивању тога вођени су многи претходни разговори између министара, током којих су били_ скицирани многи планови где је била у питању судба Србије: али ни један од тих планова није био изведен, и виђење у Ерфурту прекиде све те лепе снове, одржавајући интегритет отоманског царства. Разочарење је било јако у Србији, догађаји који затим наступише изазваше врло живо незадовољство против Руса које су оптуживали да напуштају Србе. Карађорђе реши да промени ориентацију своје политике. Као што сам већ рекао, француска политика после Тилзита постала је симпатична према Србима. Вођ Срба то је знао, и сасвим природно, кад му се потпора Петрограда измакла, он је окренуо очи ономе који је тада био на врхунцу своје војничке славе. То је било сутрадан по Ваграму, француске трупе биле су још на Дунаву. Карађорђе пише Наполеону. Његово писмо добро је познато; ја ипак тражим од вас дозволу да вам га поново саопштим, јер први поклич за савезом који се сто година доцније имао запечатити крвљу и под ловорима, не може оставити равнодушним ни једног Француза, а верујем ни једног Србина. „— Царско Величанство! Слава твога оружја и твојих ратничких дела разнела се по свету. Народи су у твојој узвишеној особи нашли ослободиоца и законодавца. Српски народ жели да од тебе добије слободу и законе. Велики владаоче, баци поглед на Словене у Србији. Они су храбри, они знају да чувају сећање на доброчинство. Будућност ће показати да су они достојни заштите твога великога народа. Преузвишени царе, ја се надам у тебе, ја се надам да ћу примити повољан одговор." Племените и пророчанске речи! „Будућност ће показати да су они достојни заштите твога великога народа." Могао је ту променити једну реч и говорити о пријатељству. Унук Карађорђев је узео на се да у дело приведе речи свога претка.