Prosvetni glasnik

Ћирило и Методије и Њихова Делатност

87

На путу у Рим, Солунска Браћа (као што смо једном већ споменули) зауставише се у Млецима. Овде их нападоше представници доктрине да се само на трима језицима може славити Бог. Онда им Константин одговори: „Зар не пада киша од Бога на све подједнако ? Зар не сија сунце такође на све? Зар не удишемо сви подједнако ваздух? Зар вас није срамота само три језика признавати, а да сви остали језици и народи буду слепи и глуви?" Да бисмо оценили ову идеју, морамо се сетити да се још и крајем XIX века највећи немачки научници, као Момсен, нису стидели учити као да су једни народи створени да увек владају, а други да увек робују. Међутим Ћирило и Методије пре хиљаду година прогласише други принцип, други морал — потпуно демократски у погледу на појединце и на целе народе. Ћирило и Методије били су први који казаше свима словенским народима, па дакле и српском, да и њима сија сунце, да и они имају право да дишу, да говоре својим језиком, да имају своју књижевност, и своју науку и своју културу. С. КУЉБАКИН

^ БЕРГСОНОВА ФИЛ030ФИЈА ОА ПАР04ИТИМ 0БЗИР0М НА ФИЛ030Ф11ЈУ УМЕТНОСТИ (2) Овде, Бергсон понова захвата у онај извор из кога је, видели смо раније, црпао када је дао карактеристику суштине реалности. Реалност је у суштини духовни активитет, слободне, стваралачке техничке снаге, елана животног; те је и схватање суштине реалности, самим тим, методички, упућено на онај пут којим схватамо суштину свог сопственог унутрашњег психичког бића и живота, — на интуицију. И овде, где треба објаснити сам инстинкт и од њега прећи на интуицију, опет је кључ за разумевање у психичкој унутрашњости нашег ја. Конкретно објашњење је метафизичко, признаје Бергсон, и тражи да схвати инстинктинтуицију на путу интроспективне психолошке методе као — симпатију. Да би се схватио инстинкт у својој правој структури, у својој правој природи, у својој правој боји, онакав какав је у ствари, не научно протумачен ни као „чист рефлекс" ни као „интелигенција спуштена до несвесности", потребно је да га схватимо као појаву симпатије. „Инстинкт је симпатија", каже Бергсон просто и кратко. А шта је то симпатија, можемо схватити у толико у колико има.мо у себи од непосредног нашег психичког доживљавања и преживљавања нешто што је слично тој инстинктивно-интуитивној симпатији. Довршујући да говори о природи инстинкта, Бергсон већ оба израза, инстинкт и интуицију, узима готово уједно. Инстинкт је у ствари интуитивно сазнање, само неразрађено. Ако је