Prosvetni glasnik

Гимнастика и Васпитање Омлацине

103

постаје тело мртав механизам без израза, привидно без душе. На овоме месту упутићемо неколико речи досадашњој гимнастици са справама, особито барни и реку. И овОј гимнастици циљ је појачавање телесне снаге, т. ј. његово оспособљење за савлађивање препрека. Рад на барни и реку узима властиту тежину телесну као препреку коју ваља савладати, али при том помера статички и динамички задатак кукова и плећа, чинећи ова последња носиоцем тежине. Тиме се долази у противност са природним значајем кукова и плећа, а тим и у опреку са одредбом усправног држања човекова. Битни задатак кукова — карличног појаса — јесте савлађивање властите тежине тела, битни задатак појаса плећа јесте припомагање у савлађивању спољашних отпора. С тога ми, чисто из етичких разлога, захтевамо за време развитка младих тела само вежбања која су одређена усиравним држањем човечјег тела, пре свега дакле: скок, удар, хитац. Лака атлетика је у томе погледу водила много више рачуна о овоме задатку телесног развитка. Желели бисмо само да једнострану трку за рекордима ускоро замени захтев квалитативно ваљанијег гимнастичког рада, т. ј. захтев васпитања човечјег тела. Тада, и само тада ће се створити узајамна веза између гимнасшичара и пласшичара, веза која је била немогућа док је владала гимнастика на справама. Принцип формовања тела на барни и реку погрешан је, и оштро око пластичара и нехотице се скретало с тела, истина врло снажних, али безизразних, без душе, јер не очитују без остатка јасно идеју форме која дела у сваком човеку, већ је приказују у својевољној онакажености. Тиме долазимо до трећег задатка гимнастике: да тсиитава. То питање може се за гимнастику и овако поставити : Како да развијамо телесни стас свесним утицањем? Како да јачамо вољну снагу не чинећи насиља души и њеном телесном изразу ? Ваља нам потражити природан пут, који нам омогућава решење овога двоструког задатка. Проналазак овога пута јесте оно одсудно ново у оној гимнастици која треба да буде темељ сваког васпитања. Тај нови пут је дат сазнањем о унутрашњем јединству човечјег тела, сазнањем да сви изражајни покрети тела имају унутрашње узајамне везе, да су сви удешени једни према другим. Из тога излази да је не само свако једнострано развијање мишића, развијање без обзира на душевну зону, иогрешно, већ је у једностраном развијању тела свако развијање појединих мишића или мишићних група иогрешно. Наше тело је једна уобличена џелина, јединствено и у покрету. Свако изолирано напрезање, сваки изолирани покрет лажан је. Или, изражено позитивно: Сваки покрет је правилан који потиче из покрета тела као целине.