Prosvetni glasnik

114

Просветни Гласник

научне тачке гледишта, не правећи апсолутно никакву алузију на национални став Г. Д-р Прохаске. На против, ја сам готов да му у сваком тренутку одам пуно признање као човеку и националном борцу, онако исто отворено као што сам критиковао његове књижевно-историчарске способности. Јер, по оној Молиеровој, „може се бити диван човек, али рђав песник". милан в. богдановић

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Ог. М. бепоа: Оео^гајГја Ји%оз1ау1је. 2а§гећ, 1921. Мак1ас1от ј §1ашрот Ји§081ау. Котраза Б. О. 8°, з. 52. Сепа кпј121 10 с1јп. (Крај) IV. Писац разликује три климске области: медитеранску, алпијску и континенталну. Прва је у егејско-јадранској зони са жарким летом и благом зимом; друга у крајњим северозападним деловима нашим, најмање површине, са свежим летом, оштром зимом и већом количином талога, и трећа, најпространије површине, у североисточним деловима, са жарким летом, оштром зимом, али слабим талогом. У трима таблицама врло је леп преглед температурних прилика и атмосферских талога за 24 наша места (7 места из области медитеранске, 3 из алпијске и 14 из области континенталне климе). Није 4600 м.м. максимум талога у Европи, и није у Штировачи и Црквицама у Боки. V. Фауна има од прилике ове својерегије: средоземну, алпијску и понтијску. Прва је понајмања, па и најсиротнија; домаће животиње за људску храну су коза и овца, теглеће пак магарац и мазга; највећи део становника су овде ихтиофази. Друга регија захвата највећи део државе; домаће животиње су у њој многобројније, а теглеће су магарац и во; људска је храна понајчешће говеђина. Трећа регија обухвата Подунавље ? Подравину и Посавину са истим домаћим животињама, али са људском храном и од свиње ; теглеће животиње су пак во и биво(?). Флору условљава клима и састав земљишта. По клими је флора подељена на медитеранску и умерено континенталну. Прва има зимзелено биље (најчешће макије), а од културних: смокву, рошчиће, пиринач и памук. Чудно је да овде нису унети: бадем, лимун, неранџа, особито маслина. Умерено континентална флора има листопадну шуму и зимзелену, без лишћа (боље четинарску), само у планини; културно је биље: пшеница и кукуруз, а остало карактеристично : буква, питоми кестен, црни граб и црни јасен(?) Ова зона има две подзоне: балтичку и понтијску, од којих ова друга има три још мање области флорне: илирску, панонску и мезијску. У висинском погледу писац издваја четири региона. Као биљне специје се наводе: ЗИлгеа сгоаНса и Рјсеа отопка.