Prosvetni glasnik

Мисли на Св. Саву

201

зању. Не цене се данас народи и државе само по њиховим херојским ратним подвизима, по пожртвовању за слободу, по квалитету и броју њихових војника, по величини њихових теорија и граница, већ и по томе шта они на културном и просветном пољу представљају и шта су у стању да покажу у заједничком билансу човечанства на пољу културе и цивилизације. Ми смо, то морамо искрено признати, на томе пољу доста изостали иза многих западних народа. Последице наше заосталости у култури ми смо нарочито у последње време болно осетили на нашој сопственој кожи. И поред свих наших великих, решавајућих успеха и жртава поднетих за заједничку ствар нашу и наших савезника у великом светском рату, ми смо, по готову у свима дипломатским споровима који су се као последица рата јављали, између нас и народа са јачим културним престижом, трпели поразе, и ако је у већини случајева право било на нашој страни. Ми ћемо их, несумњиво, трпети и у будуће, и све дотле док се наш народ културно не подигне на висину западних цивилизованих народа, док он својом сопственом културом и цивилизацијом не буде уливао подједнак респект, не само својим пријатељима, него и својим непријатељима. Култура једног народа претпоставља виши духовни развитак, савршенији живот и оплемењеност осећаја и карактера претежног броја појединаца који тај народ чине. Она се не да постићи ни гениалношћу духа великих државника и реформатора, чији се утицај на историју и интиман живот народа често пута прецењује, ни најсавршенијим уставима и законима, ни најмудријом владавином, већ дугим, истрајним, несебичним радом што већег броја његових појединаца у свима друштвеним слојевима, на свима пољима људског рада и делатности. Само такав истрајан и користан рад многих појединаца у једном народу, почев одозго, од државника и политичара који државом и народом управљају, па до последњег интелектуалног и физичког радника, доводи, и довешће и наш народ сигурно, до великих резултата на пољу културе и цивилизације. Сви други фактори могу само точак културног развитка народног убрзати, али га до циља не могу довести. Солидан друштвени напредак је релативно спор. Као што појединац у свом животу не може брзо доћи до великих резултата, тако исто и народи у свом напретку морају ићи споро, корак по корак. Велики народи имају за своју високу културу да благодаре раду и напорима многих поколења, неизбројним и врло често у животу незапаженим ситним појединцима, обичним радницима, простим занатлијама, подузетницима и истраживачима, скромним учитељима и наставницима. На раду тих многобројних појединаца из ранијих поколења зидају и стварају појединци доцнијих поколења, и на тај начин крећу друштво, лагано адагг; сигурно, путем прогреса. Векови су били потребни па да наука, веш/инаг;