Prosvetni glasnik

Уређење наставне управе у Француској

473

УРЕЂЕЊЕ НАСТАВНЕ УПРАВЕ У ФРАНЦУСКОЈ') I. ЦЕНТРАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА У Француској не има министарства за народну просвјету. Наставни заводи нијесу сви под министарством за јавну наставу и за лијепе уметности (М1п1б1:еге с!е Ппз^гис^оп РићН^ие е1 с!ез Веаих Аг1:$); неки су под министарством за агрикултуру, за морнарицу, под министарством војНИЛ1, ИТД., ИТД. Министарству за јавну наставу и лијепе умјетности придијељено је „Подтајништво за техничку наставу" (1е 5оиб-8есге1:агЈа1: с1е 1'Епзе1§пешеп1: 1:есћшцие). Под државним подтајником је директор за умјетничке и оортне школе, за практичне трговачке и индустриалне заводе, итд. Осим министрова кабинета, има Министарство за јавну наставу и лијепе умјетности (одјељење за јавну наставу) овечетири дирекције: 1) завишу наставу, 2) за средњу наставу, 3) за основну наставу, 4) за рачунске послове. Дирекције се дијеле у ове дигеаи-е: Виша насшава: 4 бигеаи-а. 1) Университети, факултети и јавни заводи за вишу наставу. Слободна виша настава. 2) Врховно вијеће. Спорови (СопЈепИеих с1е 1а ОћесИоп). Научне и књижевне установе. Специалне школе. Персонал академијске управе. Библиотеке. хМеђународне измјене. 3) Прво одељење: Научни и повијесни радови. Учена друштва. Научне и књижевне мисије. Друго одељење: Материални и рачунски послови университета, факултета и университетских библиотека. 4) Материални и рачунски послови научних и књижевних установа и Академијске управе. Ј ) У члану с натписом „Нацрт закона о средњим школама (Ји§оз1о\>еп8каN/1\>а, бр. 2. о- г.), истакнуо сам потребу деконцентрације школске управе и у нашој држави. Према начелу такове управне деконцентрације имали би се многи послови из министарства пренијети на посебне интермедиарне школске области, какове су у Француској Академнје с ректорима као начелницима. Споменуо сам да би се и код нас као у Француској те области могле тако уредити да, од прилике, на ает политичких области дође по једна школска област, чему се устав не противи (ал. 4. чл. 98). Љубазним посредовањем на услугу свагда спремнога францускога консула у Загребу де Берн-Лагарда, кому и овдје изричем своју хвалу, добио сам из .Народнога уреда за университете и француске школе у иностранству" (0№се па^опа! с1ез ШјуегбИеб е1 сЈез Есо1ез -јтапдајзез а 1'Е1:гап§ег), од начелника тога уреда Г. Петн Дитаји-а, генералног инспектора за јавну наставу и титуларнога ректора, нацрт о „Уређењу наставне управе у Француској", који овдје приопћујем у пријеводу. Мнслим да нам може добро послужити код уређивања наставне управе и у нашој држави Особнто упозорава.м на велику компетенцију коју имаду ректори као начелннци академија.