Prosvetni glasnik

Књижевни Прилози

491

„Ћивот ћу му кадифом покрити; „У цркву ћу прилог учинити, „Златан ћу јој кандил саковати, „Златан кандил од седамн'ест ока, „Што ће служит' Светитељу Сави; „Па ћу од сад харач дават' цркви „На годину све по три товара: „Један воска а други тамјана, „Трећи товар бистра зеитина, „То ћу дават' док кољена тече"... Сад настају молитве Богу и Светитељу, те се Турци, и ако непотпуно, исцелише и одоше. Паша је завет морао држати. Песма долази у ред најбољих наших народних песа.ма у којима се певају чудеса и које имају у опште легендарности. Од куда је, пак, та чудновата садржина дошла, и до које је мере сличност између старог литерарног извора и наше народне песме, изложиће се одмах у врстама што даље долазе. Амастрида или Амастра — Амасера — приморски је град у Малој Азији, по чијем је имену и светитељ Георгије добио назив Амастридски. Овај Георгије Амастридски чини, као светитељ, чудеса и по смрти и самим гробом својим. Пошто је напред и од тога поменуто по нешто, вели се даље — на стр. 66—71 В. Васиљевскога издања старога текста и руског превода, а у гл. 43 -46: „А још је чудније ово што сада даље долази: „Била је навала варвара, Руса, народа — као што сви знају — у највећем ступњу дивљачког и грубог, који не носи у себи никаквих обележаја човекољубља. Зверски по природи, нечовечни по делима, они показују своју крвожедност већ и самим изгледом својим; ни у чем другом што личи људима не налазећи задовољства толико колико у убиствима, они — тај тако штетан народ и по чину и по имену — почевши разорење од Пропонтиде и походивши и остало прибрежје, стигоше најзади до отачаства Светога, секући нештедно сваки пол и узраст, не жалећи старце, не остављајући без крваве пажње своје ни децу — већ против свих подједнако дижући убиствену руку своју, журећи се вазда донети погибао, у колико им је год то било могућно. Рушили су се храмови, обесвећивале се светиње — а место њих су цветали и од варвара су били штићени нечастиви олтари, безакона служења и жртве, то прастаро незнабожачко убијање туђина. Толика убиства девојака, људи и жена а није било никога да помогне, никога спремнога да се одупре. Клањали су се шумама, изворима и дрветима. Небески је промисао све то допуштао може бити зато да би се умножило безакоње, што је, како знамо из Светог Писма, много пута искусио Израиљ. „Пастир добри овде је био само телом, а духом је био с Богом, и у недостижним судовима Његовим читајући, као посвећен, одсуствовао